(FOTO) VRDNIK ĆE POSTATI NOVI ZLATIBOR Kuće se ne prodaju, niču nove zgrade, apartmani, vile OD SELA DO TURISTIKOG CENTRA ZA KRATKO VREME

U ovom selu danas prespava oko 2.500 stanovnika, a broj meštana je u konstantnom padu poslednjih sto godina. Jer, oni koji se ne bave turizmom, zaposlenje traže sa strane – što u obližnjim većim sredinama, ali i po celom svetu, od Kanade, preko Evrope, do Australije.

– Vrdnik je iz seoskog područja za kratko vreme prerastao u turističko mesto, čemu se niko nije nadao – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Aleksandar Milovanović. – Oni koji se bave poljoprivredom sve više se vraćaju vinogradarstvu i to baš vinskim sortama. Oni koji ratare, seju žitarice i kukuruz, dok nam je stočarstvo potpuno ugašeno. Imamo samo jednu kravu u selu.

Priča o banjskom turizmu krenula je nakon što je kopove mrkog uglja preplavila termalna voda, te je najpre u selu napravljeno kupalište otvorenog tipa, da bi najzad nastala i Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Termal”.

– Vikendima, naročito kad je sezona, po Vrdniku ćete videti samo beogradske i novosadske tablice, a parkinga nema dovoljno. Još ako uzmemo u obzir da i kod nas svaka kuća ima bar dva auta... Ja razumem ljude koji žive u gradovima i dođu kod nas željni mira i svežeg vazduha, tako da meni lično ta gužva ne smeta. Ali imam problem s tim što napune gepek smećem pa ga ostave kod nas, ili što kroz prozor bacaju flaše, limenke, otpatke. Ili, recimo, kupe kuće i, budući da im ne treba stari nameštaj, samo ga iznesu na ulicu i ne padne im na pamet da zovu „Komunalac” da odnese taj kabasti otpad na deponiju – priča naš domaćin.

U Vrdniku se ne prodaju kuće, već placevi, pa cena varira u odnosu na vrednost ara, što se kreće od 3.000 evra pa naviše. A ko su najčešći kupci danas? Pa, zna se – vlasnici vila, apartmana, hotela, prenoćišta... Tako se trenutno gradi nekoliko zgrada koje će biti nova stecišta gostiju tokom sezone.

– Vrdnik će postati novi Zlatibor, a već jesmo jedno veliko gradilište – kaže Milovanović. – Zato su nam trenutno najneophodnija kanalizacija i nov vodovod. Trenutno smo u završnoj prvoj fazi, gde ćemo dobiti prečistač, a onda nam slede još dve, kada će se kopati i razvlačiti kanalizaciona mreža. Ali to će potrajati godinama. Srećom, gas je prošao kroz skoro sve ulice, a poslednje što smo uradili jeste izgradnja nove pijace i konstantno uređivanje centralnog parka.

Za ispunjen život u Vrdniku, svega ima u ponudi, od sportova, manifestacija, kulturno-obrazovno-zdravstvenih ustanova, a blizu je i šuma – pametnom dosta!

Dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice

lZa vreme rimskog cara Probusa, koji je rođen u okolini ondašnjeg Sirmijuma (232-282. godine nove ere), podignuto je utvrđenje na čijim temeljima je, u 14. veku, nastala Vrdnička kula, čiji ostaci su i dalje vidljivi, te postali i simbol ovog kraja. Tada, tačnije 1315. godine, Vrdnik se prvi put pominje i to kao tvrđava, a drugi put tek 1702. godine kada se navodi kao naseljeno mesto.

Uporedo sa naseljem, na prelazu sa 15. na 16. vek, nastaje i razvija se istoimeni manastir koji 1811. godine, na Vidovdan, dobija novu manastirsku crkvu u koju bivaju premeštene mošti kneza Lazara, inače donete u ovaj manastir krajem 17. veka. Budući da su mošti prenete iz manastira Ravanica, onaj u Vrdniku dobija neformalni naziv Mala Ravanica (koju Đole Balašević i spominje u pesmi „Nevena” o Saletu Nađu koji je snivao Nju i Srem). U to vreme, na imanju su radili prnjavorci koji su doseljavani iz raznih krajeva Evrope.

Vrdnik je veći deo 19. veka bio i dom naše književnice Milice Stojadinović Srpkinje (Bukovac, 6. jul 1828 – Beograd, 25. jul 1878), s tim da je poslednjih godina kuća u izuzetno lošem stanju, premda spada u red Spomenika kulture od velikog značaja. U porti manastira Vrdnik nalazi se bista s njenim likom.

Za razvoj Vrdnika važno je bilo i otkrivanje nalazišta mrkog uglja, kao i početak njegove eksploatacije. Rudnik je otvoren 1804. i jedan je od najstarijih na području bivše Jugoslavije, a eksploatacija je trajala do 1968. godine.

Ljubav, strpljenje i lep pristup ljudima su najvažniji

U duhovnom smislu, osim manastira Vrdnik, u ovom selu je značajan i srpski pravoslavni hram posvećen Rođenju Svetog Jovana Krstitelja u kom poslednjih 15 godina službuje protojerej Nebojša Dimković.

– Kada sam došao ovde iz Stejanovaca, nije baš bilo sjajno – priseća se otac Nebojša. – Međutim, sad smo povećali broj vernika, hvala Gospodu na tome i slava mislosti Svetom Jovanu Krstitelju što nas je prizvao, te sad imamo oko 70 redovnih vernika koji dolaze na službu. Uglavnom su to ljudi iz sela, a imamo sve više dece. Ali, treba imati na umu da, kad smo mi došli u selo, u školi je bilo oko 400 đaka, a sada ih ima svega 190.

Kada je turistička sezona, od aprila do oktobra, gosti sa strane više posećuju manastr nego crkvu, što našem svešteniku i odgovara jer, kako veli, najviše voli kad je sa svojim narodom, odnosno meštanima i komšijama.

– Ljubav, strpljenje i lep pristup ljudima su najvažniji. Moja porodica se trudi da bude dobar primer – kaže naš sagovornik. – Naše selo je izuzetno staro. Kad pokucam na vrata, u deset odsto slučajeva mi otvore mlađi.

Poražavajućoj statistici svedoči i ova: na godišnjem nivou bude oko 50 sahrana, s tim da su ove godine imali već 40; od 2018. do 2021. godine nije bilo nijednog venčanja u crkvi, ali ih sad bude dva-tri godišnje; od 20 krštenja, polovinu čine stariji građani.

– Naša crkva je sazidana 1777. i za dve godine slavimo jubilej, 250 godina. U 2024. smo, zahvaljujući podršci Pokrajisnke vlade, obnovili spoljnu fasadu i postavili mermer unutar crkve sa podnim grejanjem. Obnova je završena krajem maja ove godine, a planovi za dalje nam nisu skromni. Trenutno radimo fasadu parohijskog doma i rešavamo pitanje plina, treba unutrašnji zidovi da se solikaju ili makar okreče, treba srediti ikonostas – nabraja protojerej Dimković.

Zaključak oca Nebojše je pak jasan i kratak – Vrdnik ni sad nije loše mesto, a biće još bolje!