(ФОТО) ДНЕВНИК У СТАПАРУ Мало село са великим традицијама и младим генерацијама ИМАЈУ СОПСТВЕНА ПРАВИЛА ЗА ДОБАР ЖИВОТ

У праву сте, срдити су ови Бачвани, резервисани према новинама, али врло гостопримљиви... Бар и то тврде!

– Кад човек донесе одлуку да живи на селу, Стапар је прави избор, а разлози за то су индивидуални – нема врдања код председника Савета Месне заједнице Игора Ћупурдије.

Са њим се неупитно слажу и остали Стапарци, вероватно свих 2.500 колико их има на спавању, с тим да професор историје у пензији Бранислав Ћурчић ко из топа додаје да су у селу пак Стапарке најлепше. 

Наш утисак је и да су им лепе улице, да имају доста „зелениша”, да су сви које смо срели срећи, насмејани и расположени, вољни да вам се јаве, а вала и да вас угосте.

Кад човек донесе одлуку да живи на селу, Стапар је прави избор, а разлози за то су индивидуални (Игор Ћупурдија)

 – Код нас постоје правила игре коју само ми знамо, али свако је добродошао, с тим да мало теже прихватамо новине и желимо да, они који дођу, прихвате наша правила – напомиње секретар МЗ и председница Месне културно-просветне заједнице „Стапар” Љиљана Ђуришић. – За разлику од околних села, у нашем је тренд да нам млади остају, а у породицама се рађа по троје и више деце. То је тако зато што код нас је земља махом у власништву појединаца, а не државе, па се наслеђује. Притом, уз помоћ државе могу да обнове механизацију, али и да купе куће. Морамо да водимо рачуна и обезбедимо све што је потребно да би нам млади остали у селу, од инфраструктуре па до разних културних и традиционалних дешавања.

Најбољи указатељ да у месту имају све више млађих нараштаја јесте и Основна школа „Бранко Радичевић” у којој има више од 300 ђака, док су недавно за предшколце, децу од три до шест година, успели да обезбеде целодневни боравак.

Занатлије одржале село

Година „рођења” Стапара води се да је 1752. када су житељи некадашњих села Бокченовић и Вранешево крај Апатина, пресељени на Водицу (која се данас налази уз Велики бачки канал), а потом и четири километра даље, на локацију данашњег насеља. 

Некада је Стапар био засебна општина ком су припадали још Бачки Брестовац и Дорослово.

– Постоји легенда да је село добило име по сто пари људи који су овде досељени, али кад видите списак, било их је више – прича мештанин Бранислав Ћурчић, иначе професор историје у пензији и, што се каже, жива енциклопедија. – Међутим, има и друга верзија, а то је да је назив добијен по бројним занатлијама који су овде живели, тачније од стапа, односно алатке којом се лупао путер.

Стапар, осим што је препознатљив по свему што смо навели, познат је и по својим аутентичним печатима као што су: колач листара (који подсећа на суву баклаву) који се носи на славе/свадбе али и кад се иде у жалост; стапарски ћилим са мотивима руже, који је ревитализован, за шта се старају жене из Удружења „Стапарска ружа”; овчји паприкаш који се прави по локалној традиционалној рецептури; као и стапарски голуб летач карактеристичног изгледа.

– Имамо наше брендове захваљујући којима крчимо пут ка туризму. Идеја нам је, и надам се да ћемо је ускоро остварити, да направимо пут до Водице где обележавамо Великогоспојинске дане, и да нам тамо буде туристички комплекс, неки објекат у облику барке, где ћемо продавати наш гулаш, листару, сувенире, а да се донде иде фијакерима. Мислим да би Стапар био једна јако лепа туристичка дестинација – вели једина наша саговорница међ’ каваљерима који су нас дочекали у просторијама месне заједнице.

Осим неговања културе и традиције, Стапарци негују и пољопривреду.

– Историјски гледано, ратарство и сточарство су одувек били најзаступљенији, али у новије време мештани се опредељују и за воћарство и повртарство. Од ратарских култура ту су озиме и јаре житарице, а кад је реч о стоци, мештани углавном држе свиње и говеда. Наравно, имамо и узгајиваче коња липицанера! Кад је реч о воћу, имамо лешнике, шљиве, јабуке и трешње, а међу поврћем углавном се сеју паприка, купус, парадајз, патлиџан – набраја Ћупурдија, истичући да им је квалитет земље прва и друга класа, а да се цена катастарског јутра креће од 10.000 евра па навише.

Мислим да би Стапар био једна јако лепа туристичка дестинација (Љиљана Ђуришић)

Они који немају довољно живаца и наде да се боре са климатским променама, сушама и мањком радне снаге, одлучују се за запослење у Сомбору, Апатину, па чак и Оџацима и Суботици.

– Сваке године правимо план који желимо да спроведемо у наредној, па тако нам сад почиње реконструкција и адаптација Улице краља Петра Првог дужине око 1.500 метара. Гледамо да санирамо шта и колико можемо, али Стапар је велик, па су и инвестиције велике. Такође, чека нас и реконструкција сеоског парка – каже председник села.

Пре две године успели су да реализују значајан пројекат, а то је изградња регионалне саобраћајнице између Стапара и Сивца. А то значи само једно – сви путеви воде за Стапар.