(FOTO) DNEVNIK U STAPARU Malo selo sa velikim tradicijama i mladim generacijama IMAJU SOPSTVENA PRAVILA ZA DOBAR ŽIVOT

U pravu ste, srditi su ovi Bačvani, rezervisani prema novinama, ali vrlo gostoprimljivi... Bar i to tvrde!

– Kad čovek donese odluku da živi na selu, Stapar je pravi izbor, a razlozi za to su individualni – nema vrdanja kod predsednika Saveta Mesne zajednice Igora Ćupurdije.

Sa njim se neupitno slažu i ostali Staparci, verovatno svih 2.500 koliko ih ima na spavanju, s tim da profesor istorije u penziji Branislav Ćurčić ko iz topa dodaje da su u selu pak Staparke najlepše. 

Naš utisak je i da su im lepe ulice, da imaju dosta „zeleniša”, da su svi koje smo sreli sreći, nasmejani i raspoloženi, voljni da vam se jave, a vala i da vas ugoste.

Kad čovek donese odluku da živi na selu, Stapar je pravi izbor, a razlozi za to su individualni (Igor Ćupurdija)

 – Kod nas postoje pravila igre koju samo mi znamo, ali svako je dobrodošao, s tim da malo teže prihvatamo novine i želimo da, oni koji dođu, prihvate naša pravila – napominje sekretar MZ i predsednica Mesne kulturno-prosvetne zajednice „Stapar” Ljiljana Đurišić. – Za razliku od okolnih sela, u našem je trend da nam mladi ostaju, a u porodicama se rađa po troje i više dece. To je tako zato što kod nas je zemlja mahom u vlasništvu pojedinaca, a ne države, pa se nasleđuje. Pritom, uz pomoć države mogu da obnove mehanizaciju, ali i da kupe kuće. Moramo da vodimo računa i obezbedimo sve što je potrebno da bi nam mladi ostali u selu, od infrastrukture pa do raznih kulturnih i tradicionalnih dešavanja.

Najbolji ukazatelj da u mestu imaju sve više mlađih naraštaja jeste i Osnovna škola „Branko Radičević” u kojoj ima više od 300 đaka, dok su nedavno za predškolce, decu od tri do šest godina, uspeli da obezbede celodnevni boravak.

Zanatlije održale selo

Godina „rođenja” Stapara vodi se da je 1752. kada su žitelji nekadašnjih sela Bokčenović i Vraneševo kraj Apatina, preseljeni na Vodicu (koja se danas nalazi uz Veliki bački kanal), a potom i četiri kilometra dalje, na lokaciju današnjeg naselja. 

Nekada je Stapar bio zasebna opština kom su pripadali još Bački Brestovac i Doroslovo.

– Postoji legenda da je selo dobilo ime po sto pari ljudi koji su ovde doseljeni, ali kad vidite spisak, bilo ih je više – priča meštanin Branislav Ćurčić, inače profesor istorije u penziji i, što se kaže, živa enciklopedija. – Međutim, ima i druga verzija, a to je da je naziv dobijen po brojnim zanatlijama koji su ovde živeli, tačnije od stapa, odnosno alatke kojom se lupao puter.

Stapar, osim što je prepoznatljiv po svemu što smo naveli, poznat je i po svojim autentičnim pečatima kao što su: kolač listara (koji podseća na suvu baklavu) koji se nosi na slave/svadbe ali i kad se ide u žalost; staparski ćilim sa motivima ruže, koji je revitalizovan, za šta se staraju žene iz Udruženja „Staparska ruža”; ovčji paprikaš koji se pravi po lokalnoj tradicionalnoj recepturi; kao i staparski golub letač karakterističnog izgleda.

– Imamo naše brendove zahvaljujući kojima krčimo put ka turizmu. Ideja nam je, i nadam se da ćemo je uskoro ostvariti, da napravimo put do Vodice gde obeležavamo Velikogospojinske dane, i da nam tamo bude turistički kompleks, neki objekat u obliku barke, gde ćemo prodavati naš gulaš, listaru, suvenire, a da se donde ide fijakerima. Mislim da bi Stapar bio jedna jako lepa turistička destinacija – veli jedina naša sagovornica međ’ kavaljerima koji su nas dočekali u prostorijama mesne zajednice.

Osim negovanja kulture i tradicije, Staparci neguju i poljoprivredu.

– Istorijski gledano, ratarstvo i stočarstvo su oduvek bili najzastupljeniji, ali u novije vreme meštani se opredeljuju i za voćarstvo i povrtarstvo. Od ratarskih kultura tu su ozime i jare žitarice, a kad je reč o stoci, meštani uglavnom drže svinje i goveda. Naravno, imamo i uzgajivače konja lipicanera! Kad je reč o voću, imamo lešnike, šljive, jabuke i trešnje, a među povrćem uglavnom se seju paprika, kupus, paradajz, patlidžan – nabraja Ćupurdija, ističući da im je kvalitet zemlje prva i druga klasa, a da se cena katastarskog jutra kreće od 10.000 evra pa naviše.

Mislim da bi Stapar bio jedna jako lepa turistička destinacija (Ljiljana Đurišić)

Oni koji nemaju dovoljno živaca i nade da se bore sa klimatskim promenama, sušama i manjkom radne snage, odlučuju se za zaposlenje u Somboru, Apatinu, pa čak i Odžacima i Subotici.

– Svake godine pravimo plan koji želimo da sprovedemo u narednoj, pa tako nam sad počinje rekonstrukcija i adaptacija Ulice kralja Petra Prvog dužine oko 1.500 metara. Gledamo da saniramo šta i koliko možemo, ali Stapar je velik, pa su i investicije velike. Takođe, čeka nas i rekonstrukcija seoskog parka – kaže predsednik sela.

Pre dve godine uspeli su da realizuju značajan projekat, a to je izgradnja regionalne saobraćajnice između Stapara i Sivca. A to znači samo jedno – svi putevi vode za Stapar.