KONCERTI
NOVA BUDUĆNOST OD STARIH KOVANICA ”Lajbah” u Ljubljani, kao nekad u Zagrebu
Gledati ”Lajbah” u Beogradu, gledati ”Lajbah” u Sarajevu, gledati ”Lajbah” u Subotici, gledati ”Lajbah” u Novom Sadu, uvek je bilo posebno zadovoljstvo. Gledati ”Lajbah” u Ljubljani, što se dogodilo krajem prošle nedelje u Cukrarni, na rekonstrukciji istorijskog događaja iz 1983, davno neostvareni san.
”Mi kujemo bodočnost” - koncert koji je na Muzičkom bijenalu Zagreb 1983. prekinula milicija - jedan je od stožera karijere benda koji je u bivšoj Jugoslaviji označio vrhunac neoavangardne umetnosti i krah zemlje koja ja počivala na tekovinama narodno-oslobodilačke revolucije i rata protiv fašističke Nemačke i njenih kvislinga. Šire gledano, krah futurističkih ideja o jedinstvu čoveka i mašine, prevazilaženju jadnog i patetičnog stanja humanističkih i ekonomskih kriza u Evropi sa početka 20. veka.
”Mi kujemo bodočnost” je prošle nedelje u ljubljanskoj Cukrarni ponovo podsetio koliko je opasna totalitarna ideologija. Ovaj put, policije nije bilo, a koncert je umesto prvobitnih pet sati (prekinut pola sata pre kraja) trajao svega 45 minuta.
”Lajbah” je za rekonstrukciju pripremio hevi di-džej set, kako obično danas nastupaju, obogaćen pokojim živim instrumentom, poput gitare, a na sceni su se pojavili u prepoznatljivim uniformama i belim trakama sa crnim krstom, koji su mnogi poredili sa slikarstvom Kazimira Maljeviča.
Centralni motiv koncerta ”Mi kujemo bodočnost”, pak, nije zvuk, nego slika. Na njoj, centralnom platnu, prikazivan je originalni materijal iz 1983, film ”Revolucija još traje” Milana Ljubića (1971), prošaran pornografskim video-materijalima, čineći tako da se, između ostalih, prepliću slike Hitlera, Staljina, ali i Tita, sa slikama felacija. Niz pratećih ”televizora” na krilima pozornice, prikazivao je originalni video rad ”Lajbaha” nazvan ”Morte ai s’ciavi”.
Ono što se najčešće čuje jesu reči iz naslova, ”mi kujemo bodočnost”, a čuju se i reči ”stara i nova Jugoslavija”, čuje se mnogo toga o nekim tamo parama. Aspekt performativnosti, kao i celokupan dizajn ”Lajbahovih” nastupa, besprekorno je bio tehnički ostvaren. Atmosfera je bila veoma ”industrijska”, što i jeste jedna od tema neoavangardističkih umetničkih pokreta.
Što se tiče današnje aktuelnosti, osim izostanka intervencije policije, koja bi se lako dala zamisliti da su na video ekranu bile slike današnjih lidera, veoma je jasno da ”Lajbahu” takva provokacija više nije potrebna. Ipak, pred početak koncerta koji je znakovito kasnio 15 minuta, intonirana je folklorna slovenska muzika.