КОНЦЕРТИ
НОВА БУДУЋНОСТ ОД СТАРИХ КОВАНИЦА ”Лајбах” у Љубљани, као некад у Загребу
Гледати ”Лајбах” у Београду, гледати ”Лајбах” у Сарајеву, гледати ”Лајбах” у Суботици, гледати ”Лајбах” у Новом Саду, увек је било посебно задовољство. Гледати ”Лајбах” у Љубљани, што се догодило крајем прошле недеље у Цукрарни, на реконструкцији историјског догађаја из 1983, давно неостварени сан.
”Ми кујемо бодочност” - концерт који је на Музичком бијеналу Загреб 1983. прекинула милиција - један је од стожера каријере бенда који је у бившој Југославији означио врхунац неоавангардне уметности и крах земље која ја почивала на тековинама народно-ослободилачке револуције и рата против фашистичке Немачке и њених квислинга. Шире гледано, крах футуристичких идеја о јединству човека и машине, превазилажењу јадног и патетичног стања хуманистичких и економских криза у Европи са почетка 20. века.
”Ми кујемо бодочност” је прошле недеље у љубљанској Цукрарни поново подсетио колико је опасна тоталитарна идеологија. Овај пут, полиције није било, а концерт је уместо првобитних пет сати (прекинут пола сата пре краја) трајао свега 45 минута.
”Лајбах” је за реконструкцију припремио хеви ди-џеј сет, како обично данас наступају, обогаћен покојим живим инструментом, попут гитаре, а на сцени су се појавили у препознатљивим униформама и белим тракама са црним крстом, који су многи поредили са сликарством Казимира Маљевича.
Централни мотив концерта ”Ми кујемо бодочност”, пак, није звук, него слика. На њој, централном платну, приказиван је оригинални материјал из 1983, филм ”Револуција још траје” Милана Љубића (1971), прошаран порнографским видео-материјалима, чинећи тако да се, између осталих, преплићу слике Хитлера, Стаљина, али и Тита, са сликама фелација. Низ пратећих ”телевизора” на крилима позорнице, приказивао је оригинални видео рад ”Лајбаха” назван ”Morte ai s’ciavi”.
Оно што се најчешће чује јесу речи из наслова, ”ми кујемо бодочност”, а чују се и речи ”стара и нова Југославија”, чује се много тога о неким тамо парама. Аспект перформативности, као и целокупан дизајн ”Лајбахових” наступа, беспрекорно је био технички остварен. Атмосфера је била веома ”индустријска”, што и јесте једна од тема неоавангардистичких уметничких покрета.
Што се тиче данашње актуелности, осим изостанка интервенције полиције, која би се лако дала замислити да су на видео екрану биле слике данашњих лидера, веома је јасно да ”Лајбаху” таква провокација више није потребна. Ипак, пред почетак концерта који је знаковито каснио 15 минута, интонирана је фолклорна словенска музика.