SRUŠEN ZID NEKADAŠNJE FABRIKE NAMEŠTAJA U ZRENJANINU Umesto planirane obnove ipak rušenje
Zid zgrade nekadašnje fabrike nameštaja „Bence i sin”, u ulici Obala pionira u Zrenjaninu, nedavno je srušen, ali javnosti još nije poznato da li je to učinjeno iz bezbednosnih razloga, jer je bio sklon padu, ili su u toku pripreme za izgradnju novog objekta.
Pre tri godine se, naime, spominjalo da bi na mestu na kom se trenutno nalaze ruine trebalo da počnu radovi na izgradnji nove stambeno-poslovne zgrade. Prema projektu, trebalo je to da bude jedna od najlepših zgrada u Zrenjaninu, u čijem bi se prizemlju nalazio poslovni prostor, a na spratu stanovi. Izgradnja, međutim, ni do danas nije počela, a ostalo je nepoznato da li se od nje definitivno odustalo ili je početak radova samo prolongiran.
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin podsećaju da je objekat 2005. godine prešao u privatno vlasništvo i da je još tada postojala namera da se ova zgrada rekonstruiše i adaptira u stambeno-poslovni prostor. Zavod je izdao saglasnost na idejno rešenje rekonstrukcije zgrade, ali se u međuvremenu od ovog projekta odustalo.
„Zgrada bivše fabrike nameštaja ‘Bence i sin’ je već duže vreme u ruševnom stanju, bez krova i sa neobezbeđenim zidovima, koji danas predstavljaju opasnost za prolaznike. U nekim budućim intervencijama, Zavod će insistirati na rekonstrukciji objekta, oslanjajući se na ideju da se očuva sećanje na staru zgradu fabrike nameštaja”, kazali su ranije u ovoj ustanovi.
O nastanku i ranoj istoriji ove građevine, podignute sredinom 19. veka, a čiji je prvi vlasnik nepoznat, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin nemaju podatke. Međutim, zahvaljujući sačuvanoj staroj fotografiji može se rekonstruisati njen prvobitni izgled. U Zavodu kažu da je arhitektura zgrade vrlo zanimljiva, jer je koncipirana tako da više liči na dvorac sa odlikama reprezentativne građevine klasicizma, nego na industrijski objekat.
Vlasnici zgrade su od 1908. godine bili Anton i Mikša Bence, koji su u njoj pokrenuli fabriku nameštaja. Lokacija je odabrana zato što je tim delom grada proticala reka Begej, pa su građa, a i gotov nameštaj, transportovani brodovima.