LAVOVSKO SRCE KRILO SE U MAČJEM TELU Priča o heroju Sajmonu: preživeo vatru granata, čistio brod od pacova i podizao moral mornarima

Osnivačica programa dodele Dikinove nagrade je Marija Dikin, koja je medalju posthumno dodelila jednom psu.

Nisu samo psi, konji, magarci... pomagali vojnicima u ratu: i mačke su imale (ne)sreću da budu vojnici. Bilo je nerealno očekivanje da budu tretirane bolje od drugih životinja, o čemu svedoče mnogi ratni izveštaji, pa i onaj iz 16. veka u kome se opisuje kako su mačkama na leđa bili pričvršivani kanisteri sa otrovnim gasom.

Nesrećne životinje su uspaničeno trčale ka neprijatelju i raznosile otrovne supstance i tako su zloupotrebljavane tokom ratne istorije. Ipak, glavni zadatak mačaka, ujedno i njihov prirodni instinktivni posao, bio je da na bojnim brodovima, u rovovima i drugim vojnim utvrdama čuvaju hranu za vojsku na koju su kidisali glodari.

Jedan od pasa koji je bio nosilac Dinikove medalje zvao se Rip: on je odlikovan 1945. godine nakon što je pronašao više od 100 ljudi zarobljenih u ruševinama posle nemačkog bombardovanja. Rip je pronađen napušten u jednom skloništu za vreme bombardovanja i usvojio ga je pripadnik civilne zaštite. Pas je uginuo 1948. godine i pokopan je na groblju za životinje u Londonu.

Čak 62 životinje odlikovane su Dikinovom medaljom, a među njima su bili psi, golubovi, konji i jedna mačka.

Prvi dobitnik Dikinove medalje za ratne zasluge dobila je golubica Vinki, član posade britanskog vojnog bombardera. Mačak Sajmon jedina je mačka koja je dobila ovo prestižno priznanje za životinje.

U aprilu 1949. britanska fregata Ametist plovila je uz reku Jangce u Kini, ka tadašnjoj prestonici Nankingu, noseći isporuku namirnica i drugih potrepština engleskoj ambasadi koja je bila u opsadi 101 dan, napadnuta od strane Oslobodilačke narodne armije Kine. Posada je trpela velike gubitke, a među brojnim ranjenicima bila je i brodska mačka, crno-beli Sajmon. Uprkos povredama i kineskoj opsadi, Sajmon je nastavio da izvršava svoju dužnost i da hvata miševe koji su desetkovali zalihe hrane.

Sajmon je preživeo vatru granata, čistio brod od pacova i podizao moral mornarima. Kada je fregata krenula natrag, mačak Sajmon već je postao legenda. U svakoj luci je dočekivan kao heroj. Mornarici je stiglo na hiljade pisama namenjenih Sajmonu, pa je čak određen „mačji oficir” koji je dobio zadatak da odgovara na pisma obožavalaca.

Nažalost, priča o Sajmonu nema lep kraj. Nakon povratka u Englesku, mačak je morao da prođe karantin, ali je uginuo, najverovatnije od posledica infekcija. Sahranjen je uz ceremoniju kojoj je prisustvovala posada Ametista, na groblju za kućne ljubimce. 

Pisma upućena Sajmonu završila su u Ratnom muzeju u Londonu, a Sajmon je nagrađen prestižnom Dikinovom medaljom. Godine 1993, Sajmonova medalja je na aukciji dostigla cenu od 23.000 funti. Na komemoraciji povodom godišnjice ove bitke, 2007, preživeli kapetan fregate Stjuart Het rekao je da je „u danima tako jezivim da ih je teško opisati, Sajmon pomogao da se održi moral mnogih mladih mornara. Svi ga se i dalje sećamo sa velikim poštovanjem i zahvalnošću”.

Još jedan mačak, sa nemačkog bojnog broda „Bizmark”, potopljenog u Drugom svetskom ratu, bio je među 115 preživelih od 2200 članova posade. Pronađen je na otvorenom moru, kako se drži za drvenu ploču, a posada mu je dala ime Oskar i proglasila ga za maskotu broda. 29. oktobra 1941. Oskar je preživeo i drugi brodolom, nakon koga je dobio ime Nepotopivi Sem. I treći brodolom je pripretio životu Oskara-Sema, posle koga je dodeljen bazi na Gibraltaru gde je živeo do 1955. godine.