ЛАВОВСКО СРЦЕ КРИЛО СЕ У МАЧЈЕМ ТЕЛУ Прича о хероју Сајмону: преживео ватру граната, чистио брод од пацова и подизао морал морнарима

Оснивачица програма доделе Дикинове награде је Марија Дикин, која је медаљу постхумно доделила једном псу.

Нису само пси, коњи, магарци... помагали војницима у рату: и мачке су имале (не)срећу да буду војници. Било је нереално очекивање да буду третиране боље од других животиња, о чему сведоче многи ратни извештаји, па и онај из 16. века у коме се описује како су мачкама на леђа били причвршивани канистери са отровним гасом.

Несрећне животиње су успаничено трчале ка непријатељу и разносиле отровне супстанце и тако су злоупотребљаване током ратне историје. Ипак, главни задатак мачака, уједно и њихов природни инстинктивни посао, био је да на бојним бродовима, у рововима и другим војним утврдама чувају храну за војску на коју су кидисали глодари.

Један од паса који је био носилац Диникове медаље звао се Рип: он је одликован 1945. године након што је пронашао више од 100 људи заробљених у рушевинама после немачког бомбардовања. Рип је пронађен напуштен у једном склоништу за време бомбардовања и усвојио га је припадник цивилне заштите. Пас је угинуо 1948. године и покопан је на гробљу за животиње у Лондону.

Чак 62 животиње одликоване су Дикиновом медаљом, а међу њима су били пси, голубови, коњи и једна мачка.

Први добитник Дикинове медаље за ратне заслуге добила је голубица Винки, члан посаде британског војног бомбардера. Мачак Сајмон једина је мачка која је добила ово престижно признање за животиње.

У априлу 1949. британска фрегата Аметист пловила је уз реку Јангце у Кини, ка тадашњој престоници Нанкингу, носећи испоруку намирница и других потрепштина енглеској амбасади која је била у опсади 101 дан, нападнута од стране Ослободилачке народне армије Кине. Посада је трпела велике губитке, а међу бројним рањеницима била је и бродска мачка, црно-бели Сајмон. Упркос повредама и кинеској опсади, Сајмон је наставио да извршава своју дужност и да хвата мишеве који су десетковали залихе хране.

Сајмон је преживео ватру граната, чистио брод од пацова и подизао морал морнарима. Када је фрегата кренула натраг, мачак Сајмон већ је постао легенда. У свакој луци је дочекиван као херој. Морнарици је стигло на хиљаде писама намењених Сајмону, па је чак одређен „мачји официр” који је добио задатак да одговара на писма обожавалаца.

Нажалост, прича о Сајмону нема леп крај. Након повратка у Енглеску, мачак је морао да прође карантин, али је угинуо, највероватније од последица инфекција. Сахрањен је уз церемонију којој је присуствовала посада Аметиста, на гробљу за кућне љубимце. 

Писма упућена Сајмону завршила су у Ратном музеју у Лондону, а Сајмон је награђен престижном Дикиновом медаљом. Године 1993, Сајмонова медаља је на аукцији достигла цену од 23.000 фунти. На комеморацији поводом годишњице ове битке, 2007, преживели капетан фрегате Стјуарт Хет рекао је да је „у данима тако језивим да их је тешко описати, Сајмон помогао да се одржи морал многих младих морнара. Сви га се и даље сећамо са великим поштовањем и захвалношћу”.

Још један мачак, са немачког бојног брода „Бизмарк”, потопљеног у Другом светском рату, био је међу 115 преживелих од 2200 чланова посаде. Пронађен је на отвореном мору, како се држи за дрвену плочу, а посада му је дала име Оскар и прогласила га за маскоту брода. 29. октобра 1941. Оскар је преживео и други бродолом, након кога је добио име Непотопиви Сем. И трећи бродолом је припретио животу Оскара-Сема, после кога је додељен бази на Гибралтару где је живео до 1955. године.