(ВИДЕО) ТЕХНОЛОГИЈА ПРОТИВ КРАЂЕ ТОАЛЕТ ПАПИРА Без мобилног не идите у WC следе вам рекламе на путу до папира

У јавним тоалетима у појединим деловима Кине однедавно су се појавили нови, контроверзни уређаји. У питању су диспензери тоалет папира који раде тек након што корисник скенира QR код и погледа рекламу. Систем, који је део кампање за смањење отпада у јавним објектима, изазвао је лавину критика на кинеским друштвеним мрежама.

Диспензери су опремљени оптичким скенерима који приказују QR код. Када корисник скенира код својим телефоном, отвара се апликација и покреће кратка видео реклама. Тек по завршетку рекламе, уређај испоручује одређену дужину папира. Они који не желе да гледају рекламу, могу да заобиђу процес плаћањем 0,5 јуана (око 7 динара).

Локалне власти засад нису саопштиле колико је оваквих уређаја у употреби, нити да ли се подаци корисника прикупљају и анализирају. Ипак, наводе да је циљ пројекта спречавање расипања, јер су раније забележени бројни случајеви да посетиоци узимају превише папира.

Овај систем је еволуција претходног експеримента из 2017. године, када је у пекиншком парку Небеског храма постављен апарат који је користио препознавање лица и дозвољавао издавање папира на сваких девет минута.

🚽 Public toilets in China take a futuristic turn - now, QR codes and ads are the keys to getting toilet paper! 🧻 Innovation ToiletTech pic.twitter.com/ER4gzN3FOy

— Dr. CZ (@AngelMD1103) September 13, 2025

За разлику од тадашњих уређаја, нови диспензери не захтевају биометријске податке, већ се ослањају на једноставан дигитални приступ. Сваки уређај је повезан путем нисконапонске бежичне мреже са платформом за оглашавање која може да приказује локализован видео садржај.

Ипак, реакције јавности су претежно негативне. На кинеским мрежама круже снимци фрустрираних корисника који се жале на понижавајући процес. 

„У Кини сада мораш да гледаш рекламе да би добио тоалет папир - достојанство више није бесплатно, спонзорисано је“, написао је један корисник на платформи X. 

Други су истакли да систем дискриминише људе без интернета, са слабим сигналом или празном батеријом.

Дебата је поново отворила питање споја јавне инфраструктуре и приватног профита. За многе, ово је симбол ширег проблема - све веће комерцијализације свакодневног живота у земљи где иновације често долазе по цену приватности.