БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: СРЕМСКА РАЧА (1) Да изађете из овог села требају вам пасош или лична карта

Прво на шта наилазим је Стадион “Радивоје Голубовић”, дом локалног Фудбалског клуба “Срем”. Како сазнајем од мештана, Радивоје Голубовић који је 2021. преминуо у 58. години живота био је преко 10 година председник “Срема” а уједно и дугогодишњи председник Месне заједнице. Допринео је инфраструктурном уређењу Сремске Раче као и у опремању стадиона, где је и последњи пут кратко пре смрти са својим фудбалерима прославио трофеј и улазак у виши ранг такмичења. Кажу да га је на последњи починак испратило цело село које је плакало за њим.

После његове смрти очигледно руже нису цветале у „Срему” па је тако овај клуб пролетос, три кола пред крај, напустио такмичење у Међуопштинског лиги Срем где је био на последњем месту у табели. Пре тога клуб су напустили главни спонзор, па тренер а на два последња гостовања фудбалери “Срема” уопште се нису ни појавили, кажу мештани, није било новца за гориво.

Настављам даље ка центру села где на свеже окреченој згради школе на мермерној табли читам да је ту 17. јануара 1944. формирана 6. војвођанска бригада. Испред школе - биста Адолфа Сватоплука Освалда (1839-1876). Реч је о словачком писцу који је био добровољац на српској страни у Првом српско-турском рату 1876. На иницијативу Небојше Кузмановића, директора Архива Војводине, споменик Адолфу Сватоплуку Освалду открили су 2021. Федор Росоха, тадашњи амбасадор Републике Словачке у Београду и Немања Старовић у то време државни секретар у Министарству спољних послова Републике Србије.

Старији гвоздени Мост на Рачи опеван је у песмама „Забрањеног пушења” („Од историјског АВНОЈ-а до избегличког конвоја преко Сремске Раче”) и Боре Дрљаче („Плачи, мала, плачи, осто сам на Рачи.”)

Пионирском улицом стижем до Железничке станице Сремска Рача или оног што је од ње остало када је 2005. затворена пруга Бијељина-Шид. У станици уобичајена слика - разбацане ствари, инвентар, евиденционе књиге, сигнални панои... Ипак, овде сам затекао и нешто што се ретко виђа - велики зелени закључани сеф. Поред Железничке станице неко је почео да гради велики објекат али је очигледно после гашења пруге одустао - па исти сада стоји тако недовршен и напуштен.

Када сам одлазио из села, са десне стране остала су ми два моста преко Саве.

Старији гвоздени Мост на Рачи опеван је у песмама „Забрањеног пушења” („Од историјског АВНОЈ-а до избегличког конвоја преко Сремске Раче”) и Боре Дрљаче („Плачи мала, плачи, осто сам на Рачи.”).

Пуштен је у саобраћај 9. децембра 1934, са друмом Босут - Босанска Рача. У изградњи моста углавном су учествовали италијански радници. 

Стара црква спаљена 1944.

Преко пута Основне школе „Бранко Радичевић” налази се Црква успења Пресвете Богородице која је подигнута у послератном периоду, пошто је претходни храм из 1765. године спаљен заједно са целим селом од стране 13. СС брдске дивизије Ханџар, у марту 1944.

Године 1732. било је у селу 40 српских православних кућа. 8. фебруара 1733. архиђакон Вићентије Стефановић је посетио село и о цркви записао да још није освештана и да је посвећена успењу Богородице. Направљена је од брвана, а покривена шашем. На дрвеној трпези су, поред осталога, била и два еванђеља - на српском и руском језику. Иконостас је имао седам великих и осам малих икона, а црква је имала три прозора.

Како је црква била у старој вароши Рачи, која се тада преселила на друго место, капетан Гавро Монастерлија је наредио људима да направе нову цркву у новој вароши, што су сељани и урадили.

Мост је имао значај и у СФРЈ. Био је једина веза Семберије са Србијом. Године 1950. пруга Босанска Рача - Бијељина се проширује на нормални колосек и повезује се са Шидом преко овог моста. Све више на мосту доминира друмски саобраћај, док се железнички смањује, нарочито након укидања пруге Бијељина-Мезграја 1979. (последња пруга уског колосијека у Европи). Од тада до 2005. пругом само саобраћа шинобус Шид-Бијељина.

Почетком рата у БиХ, мост постаје веза између Србије и Републике Српске. На обе обале Саве долази царина и гранична полиција. У тешким ратним годинама, мост у Рачи постаје симбол шверца, који се у том периоду обављао и преко овог моста. Након акције „Олуја“, 1995. године, километарске колоне избеглица из Крајине прелазе преко овог моста у Србију…

Јануара 2007. средствима Владе Републике Србије из Националног инвестиционог плана почела је изградња новог моста Европа поред постојећег моста. За разлику од постојећег који је решеткасте конструкције нови мост је сандучастог попречног пресека, дужине 440 метара са ширином од 11 метара, а ослоњен је на постојеће стубове старог моста који су приликом градње првог моста остављени шири да прихвате конструкцију будућег моста, што говори о визионарским особинама пројектаната моста. Мост Европа је свечано отворен 6. септембра 2010.

Настављам ка селу Босут и наилазим на гранички прелаз. Срећа па сам код себе имао личну карту, како бих из Сремске Раче у Србији стигао у Босут, такође у Србији. Млади полицајац којем сам рекао да улазим у Србију из које нисам ни изашао само се насмејао: „Дошао си из Вишњићева, кроз шуму, јел тако?”.

За седам дана на овом месту у наставку репортаже из Сремске Раче читајте детаље из драматичне историје овог села.