(ФОТО) БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ВИШЊИЋЕВО (1) Село у којем је Српски Хомер провео своје последње дане
Стижем у Вишњићево из правца Моровића асфалтним путем који се пружа уз реку Босут.
На улазу у село дочекује ме табла на којој се путницима жели добродошлица “у место славног песника и гуслара Филипа Вишњића”.
До 1947. село се звало Грк. Назив потиче још из времена турске власти, када је на том месту постојало мало насеље или хан који су основали или у њему претежно живели досељеници грчког порекла, највероватније трговци. По њима је место добило име Грк.
На сеоском гробљу се налази гроб и споменик Филипу Вишњићу који од 1997. представља непокретно културно добро као знаменито место.
Вишњићево је од Другог светског рата на овамо на свим пописима имало око 2.000 житеља (највише 1971. - чак 2.318) да би се тај број у протеклих 20 година драстично смањио па се на попису 2022. нашло само 1.398 становника. Кућа у којој је живео и умро “Српски Хомер” Филип Вишњић памти боље дане, фасада је прилично оронула и само мермерна табла постављена 2006. указује на њен значај.
Српска православна Црква Преноса Моштију Светог Оца Николаја грађена је између 1790. и 1801. Иконостас је радио Марко Константиновић. Иконе и сводове сликао је Јован Иванић.
Црква је страдала у Другом светском рату а пре седам година обновљен је њен торањ и купола.
На црквеној огради стоји табла која каже да је реч о донацији Цвијетина Остојића, власника приватне пилане у Вишњићеву.
Преко пута цркве у центру села налази се и велики споменик са звездом на врху на којем се на све четири стране налазе имена мештана погинулих у НОБ-у и жртава фашистичког терора.
Најмања словачка заједница у Војводини
У Улици Филипа Вишњића која се протеже кроз цело село са леве стране пута угледао сам кућу на чијој фасади пише “Словачка Ев. Молидбеница” а у дворишту се налази звоник.
Реч је о најмањој словачкој организованој заједници у Војводини која према последњем попису има само 44 члана.
Како каже мештанин Адам Хрчек, Словаци са већинским Србима овде живе вековима у слози у међусобном помагању. Често се организују и посете Словака из других делова Војводине који долазе у Вишњићево да охрабре ову малу заједницу. Недавно су тако имали госте из Кулпина.
Близуо обале Босута налази се споменик Филипу Вишњићу испод којег је табла на којој се сазнаје да је реч о дару професорке др Радмиле Милентијевић (1931-2022), Српкиње која је живела у Њујорку. Она је 2010. донирала Општини Шид 22.000 америчких долара за подизање споменика Филипу Вишњићу у Вишњићеву.
Аутор споменика чувеног гуслара је академски вајар Сава Халугин, споменик је изливен у бронзи, висине је 2,5 метара. Док фотографишем споменик, прилази ми старији мештанин и вади метлу “коровачу” из гусларовог крила. “Деца”, одмахује руком кроз смех. Прича ми како су мештани у почетку били веома незадовољни уметниковим виђењем славног сликара, очекивали су нешто реалистичнију изведбу, међутим, касније су се навикли.
У другом наставку приче о Вишњићеву за седам дана на овом месту читаћете о мање познатим детаљима из живота славног гуслара, напуштеној Железничкој станици, ФК Хајдук као и о томе како Босут поред тога што је леп може да буде и опасан.
