БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ВЛАЈКОВАЦ (1) Дворац као мираз дошао у породицу Бисинген, данас чами запуштен

Иако је протеклих година много писано о њему, а обухваћен је и пројектом „Дворци Србије: Заштита културне баштине” који смо 2020. покренули са Министарством културе, стање у којем сам га у марту ове године затекао било је више него тужно.

Старија Ромкиња која живи у уџерици поред дворца једини је „туристички водич” који ће вам бити на располагању. 

„Долазили су, обећавали, најављивали и никад ништа”, каже она и одмахује руком док качи веш на штрик. 

Некада велелепни објекат изражене елеганције и лепоте, многи кажу најлепши дворац у Војводини, подигнут је још 1859. и (барем на папиру) представља споменик културе од великог значаја. Саградио га је гроф Ђерђ Мочоњи на свом имању. Удајом, 1888. грофица Георгина Мочоњи имање и дворац доноси у мираз познатој аустроугарској племићкој породици Бисинген-Нипенбург, која га је држала у поседу до краја Другог светског рата. 

Дворац је изграђен у класицистичком стилу, који је тада већ био на измаку, али је у периферним деловима Царства био и даље популаран. Фасада, окренута парку, има портиком наглашен средишњи део увученог централног ризалита, спојен терасама које носе гвоздени стубови, са бочним истуреним ризалитима. На спрату улазног трема је свечана сала изнад које је кровни венац, атика са балустрадом и лучно засведеном нишом у којој је био грб породице Бисинген-Нипенбург. 

Када су ми се пре три године обратили продуценти друге сезоне серије „Беса” са упитом за неки дворац који би могао да глуми штек криминалца којег игра Милан Марић, нисам имао дилеме и упутио сам их овамо

Главна фасада, која гледа према друму, решена је једноставније и мање је репрезентативна. Поседује плићи портик који носи терасу ограђену балустерима. 

Две руиниране каљеве пећи у унутрашњости, једна бела и једна раскошнија, тамноплава, показују да је дворац имао луксузну опрему, будући да су лустери и ограде покрадени.

До пре неколико деценија, у дворцу су се налазили приватни станови, будући да су после национализације ту усељени људи без станова.  

Потребна је опсежна реконструција објекта, будући да је у питању један од најлепших објеката у Србији, који може бити самоодржив финансијски. Пре десетак година неки Италијани су били заинтересовани да направе хотел високе класе, па су Бисингенови били спремни да га се одрекну да би зауставили пропадање. Талијани одустали када су дознали да планирани ауто-пут неће пролазити поред дворца, а Бисингенови се и даље надају материјалној реституцији. 

Када су ми се пре три године обратили продуценти друге сезоне серије „Беса” са упитом за неки дворац који би могао да глуми штек криминалца којег игра Милан Марић, нисам имао дилеме и упутио сам их овамо. 

У међувремену, Министарство културе донело је одлуку да се крене у реконструкцију дворца. Након снимања стања, прешло се, у септембру 2022. године, у фазу истраживачког рада на дворцима који су ушли у круг оних који ће бити реконструисани и ревалоризовани, након чега ће настати техничка документација и планови за рад на њима, што ће на крају довести до рестаураторских радова.  

Министарство културе и информисања одлучило је да помогне девастираним дворцима, будући да је уложено 2,8 милиона динара да би се будућим инвеститорима, који још нису на хоризонту, али се очекују, помогла да их што пре ревитализују. Чинило се да се ситуација захуктава на два дворца на територији Града Вршца, који су заиста монументални – то су дворац Бисинген у Влајковцу и Дворац Лазаревић у Великом Средишту. 

Током тренутних радова се процењује њихова статичка стабилност, обрађује свака прслина и снимају сви орнаменти, путем Завода за заштиту споменика културе Панчева, који је надлежан за Јужни Банат. На основу техничког снимања стања, које је дошло после првог снимања стања, доћи ће се до пуне документације шта треба санирати, у који облик вратити, те које технике и материјале рестауратори смеју користити.

Почетком августа 2022, након уклањања растиња и депонованог отпада, извршено је геодетско снимање локације дворца ради израде катастарско-топографског плана и фотограметријско снимање дворца дроном. После тога, приступило се техничком снимању објекта и 3Д скенирању орнаменталне пластике и вучених профила на фасади, ради израде документације постојећег стања дворца.

У марту 2024. објављена је вест да је Гроздана Савичић Миленков, директорка Завода за заштиту културе Панчево, изјавила за дневни лист „Политика” следеће: „За Дворац у Влајковцу који је у угрожен издвојено је 5,5 милиона, и то за пројекат истраживачких и конзерваторских радова и пројектну документацију за санацију објекта. На овом дворцу, до сада, нисмо изводили радове, оштећења су велика и превентивна заштита би у првој фази подразумевала уклањање постојећег крова, као и израду горње међуспратне конструкције. Реч је о великом послу који ће се реализовати годинама, за шта су потребна огромна средства, а потребно је и решити имовинскоправне односе”.

Међутим, годину дана касније затекао сам стање много горе од оног које су 2022. снимиле колеге Жикица Милошевић и Младен Секулић приликом рада на сајту „Дворци Србије”. Ако се врло брзо нешто не учини на санацији и реконструкцији овог објекта – бојим се да ће бити касно.

За седам дана у наставку репортаже из Влајковца читајте о занимљивостима из историје села, Румунској православној цркви, Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви као и сеоском гробљу.