БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ Уљма - Село које се преполовило за 50 година
До 1965. ово је село било седиште Општине Уљма коју су чинили још и: Влајковац, Загајица, Избиште, Орешац, Парта, Потпорањ, Ритишево и Шушара.
После укидања статуса општине цела њена територија са свим селима је у целини припојена Вршцу.
Име места се први пут појављује се при крају Турске владавине (1713), са 12 домова. Године 1911. назив места Хомоксеил, а од 1922. - Уљма.
На улазу у село из правца Николинаца налази се гробље познато по великом броју капела имућних породица. Натпис на мермерној табли који је донирао мештанин, професор др. Славк Бата Нешић, говори о томе да је Велико православно гробље премештено на ово место 1955. и “од тада се мештани свих вера сахрањују на заједничком гробљу”.
У центру села налази се велики натпис “Уљма” иза којег је импресивна зграда у којој је данас Савет Месне заједнице а некада је било седиште Општине Уљма. Одмах поред је и кафић “СФРЈ” који пушта југословенску поп-музику а на његовом улазу је плоча са рељефом Јосипа Броза Тита. Обишао сам и старо запуштено католичко гробље које се налази преко пута ромског насеља. Фудбалски клуб Уљма основан још 1927. за две године ће прославити 100. рођендан. Био је пред гашењем пре пет година али је заједничким напором мештана ипак опстао.
Уљма је 1716. припојена вршачком диштриту темишварског Баната и имала је 20 кућа, а 1722. становници села Избиште су због оскудице воде хтели да се пресели у Уљму. У јесен 1739. приликом једног од упада у Банат - 300 Турака је силом од становништва отело летину.
1773. Уљма је додељена Илирској, а 1776. Немачко-банатској граничарској регименти. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. констатовао да место “Улма” припада Вршачком округу и дистрикту. Село је било милитарског (граничарског) статуса а становници Срби. 1778. сазидана је богомоља и започело је вођење црквених књига. 1782. пописано је 1.579. православних становника. А већ 1827. године било је 2.773 становника, од којих римокатолика 31, православних 2.233, реформата 5, евангелиста 4.
Данашња Српска православна црква подигнута је 1857. Поред Српске православне цркве у Уљми постоји и мала Хришћанско адветнистичка црква.
Уљма је 1873. припојена Тамишком комитату. 1884. године Јаша Томић и Лазар Нанчић приредили су у овоме месту протестни збор Велико-кикиндског српског програма, који је растурен од стране мађарских хусара.
Железничка станица отворена је 8. децембра 1894. За разлику од оних су суседним селима Николинци и Влајковац које изгледају као сетови за снимање хорор-филмова, зграда Железничке станице у Уљми је недавно реновирана и фасада је у солидном стању, док је унутрашњојст објекта рунирана са разбацаним стварима.
Број становника села је растао од пописа до пописа од средине 19. до средине 20. века: 1869. било их је 2.734, а на последњем попису пред Велики рат - 1910. - 3.878. После Другог светског рата број становника је наставио да расте - 1948. (3.775), 1953. (3.933), 1961. (4.237), 1971. (4.391). Према последњем попису 2002. било их је само 2.095, дакле двоструко мање него пре пола века. Од тога су 2.007 Срби, 325 је Румуна и 148 Рома.
Хармоником издржавао шаховски клуб
Шаховско семе које је на овим просторима успешно посејао први српски велемајстор Бора Костић (1887–1963) нашло је погодно тло у Уљми, где средином 20. века ниче велики шаховски клуб. На иницијативу младог наставника српског и руског језика Владислава Шљивића и студената Мила Грнчарског и Владимира Стојанова, 5. фебруара 1956. основан је уљмански шах клуб. Клуб је убрзо постао стециште ђака, студената и земљорадника и важио као значајна васпитна институција. Финансирање клуба у почетном периоду агилни секретар Владислав Шљивић решио је на оригиналан начин; чланови клуба су са тракторском приколицом сакупљали кукуруз по селу у виду добровољног прилога и тим средствима опремали клуб са инвентаром и шаховским реквизитима.
Неуморни Шљивић давао је и посебан допринос буџету клуба тако што је свирао своју хармонику по сеоским игранкама, а сав приход ишао је клубу. Најславнији члан клуба из Уљме био је свакако велемајстор Бора Костић, који је у својим позним годинама предводио уљманске шахисте. Од шахиста који су живели или су рођени у Уљми најпознатији су били Владислав Шљивић, Душан Николин, Зоран Попов, Иван Ивков, Петар Нацић, Љубомир Ђорђев, Југослав Грнчарски, Златко Николин. Најпознатији шахиста поникао у Уљми је интернационални мајстор Зорица Николин, двострука првакиња Југославије и вишеструка олимпијска репрезентативка.
Прошлог децембра у селу је одржан Турнир у шаху „Уљма Опен“. Овај велики шаховски турнир, први после много година, међународног је карактера и рејтингује се код Светске шаховске организације – ФИДЕ.
Роберт Чобан