BICIKLOM KROZ VOJVODINU: VLAJKOVAC (1) Dvorac kao miraz došao u porodicu Bisingen, danas čami zapušten
Kada dolazite iz pravca Uljme, odmah na ulazu u selo Vlajkovac, sa leve strane međunarodnog puta Pančevo–Temišvar nalazi se dvorac Bisingen.
Iako je proteklih godina mnogo pisano o njemu, a obuhvaćen je i projektom „Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine” koji smo 2020. pokrenuli sa Ministarstvom kulture, stanje u kojem sam ga u martu ove godine zatekao bilo je više nego tužno.
Starija Romkinja koja živi u udžerici pored dvorca jedini je „turistički vodič” koji će vam biti na raspolaganju.
„Dolazili su, obećavali, najavljivali i nikad ništa”, kaže ona i odmahuje rukom dok kači veš na štrik.
Nekada velelepni objekat izražene elegancije i lepote, mnogi kažu najlepši dvorac u Vojvodini, podignut je još 1859. i (barem na papiru) predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Sagradio ga je grof Đerđ Močonji na svom imanju. Udajom, 1888. grofica Georgina Močonji imanje i dvorac donosi u miraz poznatoj austrougarskoj plemićkoj porodici Bisingen-Nipenburg, koja ga je držala u posedu do kraja Drugog svetskog rata.
Dvorac je izgrađen u klasicističkom stilu, koji je tada već bio na izmaku, ali je u perifernim delovima Carstva bio i dalje popularan. Fasada, okrenuta parku, ima portikom naglašen središnji deo uvučenog centralnog rizalita, spojen terasama koje nose gvozdeni stubovi, sa bočnim isturenim rizalitima. Na spratu ulaznog trema je svečana sala iznad koje je krovni venac, atika sa balustradom i lučno zasvedenom nišom u kojoj je bio grb porodice Bisingen-Nipenburg.
Kada su mi se pre tri godine obratili producenti druge sezone serije „Besa” sa upitom za neki dvorac koji bi mogao da glumi štek kriminalca kojeg igra Milan Marić, nisam imao dileme i uputio sam ih ovamo
Glavna fasada, koja gleda prema drumu, rešena je jednostavnije i manje je reprezentativna. Poseduje plići portik koji nosi terasu ograđenu balusterima.
Dve ruinirane kaljeve peći u unutrašnjosti, jedna bela i jedna raskošnija, tamnoplava, pokazuju da je dvorac imao luksuznu opremu, budući da su lusteri i ograde pokradeni.
Do pre nekoliko decenija, u dvorcu su se nalazili privatni stanovi, budući da su posle nacionalizacije tu useljeni ljudi bez stanova.
Potrebna je opsežna rekonstrucija objekta, budući da je u pitanju jedan od najlepših objekata u Srbiji, koji može biti samoodrživ finansijski. Pre desetak godina neki Italijani su bili zainteresovani da naprave hotel visoke klase, pa su Bisingenovi bili spremni da ga se odreknu da bi zaustavili propadanje. Talijani odustali kada su doznali da planirani auto-put neće prolaziti pored dvorca, a Bisingenovi se i dalje nadaju materijalnoj restituciji.
Kada su mi se pre tri godine obratili producenti druge sezone serije „Besa” sa upitom za neki dvorac koji bi mogao da glumi štek kriminalca kojeg igra Milan Marić, nisam imao dileme i uputio sam ih ovamo.
U međuvremenu, Ministarstvo kulture donelo je odluku da se krene u rekonstrukciju dvorca. Nakon snimanja stanja, prešlo se, u septembru 2022. godine, u fazu istraživačkog rada na dvorcima koji su ušli u krug onih koji će biti rekonstruisani i revalorizovani, nakon čega će nastati tehnička dokumentacija i planovi za rad na njima, što će na kraju dovesti do restauratorskih radova.
Ministarstvo kulture i informisanja odlučilo je da pomogne devastiranim dvorcima, budući da je uloženo 2,8 miliona dinara da bi se budućim investitorima, koji još nisu na horizontu, ali se očekuju, pomogla da ih što pre revitalizuju. Činilo se da se situacija zahuktava na dva dvorca na teritoriji Grada Vršca, koji su zaista monumentalni – to su dvorac Bisingen u Vlajkovcu i Dvorac Lazarević u Velikom Središtu.
Tokom trenutnih radova se procenjuje njihova statička stabilnost, obrađuje svaka prslina i snimaju svi ornamenti, putem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančeva, koji je nadležan za Južni Banat. Na osnovu tehničkog snimanja stanja, koje je došlo posle prvog snimanja stanja, doći će se do pune dokumentacije šta treba sanirati, u koji oblik vratiti, te koje tehnike i materijale restauratori smeju koristiti.
Početkom avgusta 2022, nakon uklanjanja rastinja i deponovanog otpada, izvršeno je geodetsko snimanje lokacije dvorca radi izrade katastarsko-topografskog plana i fotogrametrijsko snimanje dvorca dronom. Posle toga, pristupilo se tehničkom snimanju objekta i 3D skeniranju ornamentalne plastike i vučenih profila na fasadi, radi izrade dokumentacije postojećeg stanja dvorca.
U zaraslom parku još ima egzotike
Nekada ograđeni kompleks, u koji se sa puta ulazilo kroz kapije od kovanog gvožđa, sadrži: birošku kuću, porodičnu grobnicu i kapelu porodice Bisingen na drugoj strani kanala Dunav–Tisa–Dunav, projektovani park (zaštićen kao spomenik prirode 1973), veštačko jezero sa fontanom i skulpturom u sredini, potok i mostiće. Danas je park zarastao u šiblje i travu, i teško je njime hodati i naći sve što ga je nekad krasilo, mada su i danas sačuvane neke retke biljne vrste.
U martu 2024. objavljena je vest da je Grozdana Savičić Milenkov, direktorka Zavoda za zaštitu kulture Pančevo, izjavila za dnevni list „Politika” sledeće: „Za Dvorac u Vlajkovcu koji je u ugrožen izdvojeno je 5,5 miliona, i to za projekat istraživačkih i konzervatorskih radova i projektnu dokumentaciju za sanaciju objekta. Na ovom dvorcu, do sada, nismo izvodili radove, oštećenja su velika i preventivna zaštita bi u prvoj fazi podrazumevala uklanjanje postojećeg krova, kao i izradu gornje međuspratne konstrukcije. Reč je o velikom poslu koji će se realizovati godinama, za šta su potrebna ogromna sredstva, a potrebno je i rešiti imovinskopravne odnose”.
Međutim, godinu dana kasnije zatekao sam stanje mnogo gore od onog koje su 2022. snimile kolege Žikica Milošević i Mladen Sekulić prilikom rada na sajtu „Dvorci Srbije”. Ako se vrlo brzo nešto ne učini na sanaciji i rekonstrukciji ovog objekta – bojim se da će biti kasno.
Za sedam dana u nastavku reportaže iz Vlajkovca čitajte o zanimljivostima iz istorije sela, Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Rimokatoličkoj crkvi kao i seoskom groblju.
