BICIKLOM KROZ VOJVODINU: JARAK Dvadeseti vek ostavio brojne ožiljke na selu
„Carske trupe su oslobodile selo, pošto se u noći pre toga srpska vojska povukla sa lokacije. U znak odmazde, pošto su seljani ponudili srpskim vojnicima hranu i smeštaj, svi stanovnici su vezani i odvedeni pred sud u Irig, a selo je zapaljeno… Punih sedam dana je goreo Jarak, od 240 kuća je samo devet pošteđeno plamena”, zapisali su hroničari 13. septembra 1914.
Jedan drugi zapis iz tog doba govori o dramatičnim razmerama povlačenja srpske vojske iz Jarka 12. septembra 1914:
“Austrougarskim trupama stigla je u Jarak, kao pojačanje 57. brigada sa 42. i 92. pukom. Oko 22,30 časova preduzet je opšti napad. Napadajući Srbe bočno, duž obale Save, 92. puk je zarobio ostatke 4. bataljona i time, otvorivši desni bok srpskog fronta prodro u neposrednu blizinu pontonskog mosta, koji samo što nije bio završen. Čuvši pucnjavu u pozadini, iza svojih leđa i ostale jedinice su bile pokolebane. Odstupajući, praktično bez municije, svi su jurili prema mostu, koji je trebalo još samo da se učvrsti.
Pod pritiskom ljudstva, došlo je do kidanja mosta. Uspaničena masa, u mrkloj noći i pod neprijateljskom vatrom, pokušavala je da se dočepa srpske obale. Mosnice su popustile u muljevitom dnu i ljudi su popadali u Savu. Reka je vukla na dno vojnike, opterećene opremom…
Malo ljudi uspelo je da pređe preko mosta ili se spasi plivanjem: neki su se podavili, a većina je zarobljena. Krajnji rezultat ove avanture kod Čevrntije: od blizu 6.000 vojnika, 4.900 zarobljeno, ostali su izginuli ili se podavili.
Stižem u Jarak u sumrak a brojne table sa imenima poginulih gotovo na svakom ćošku - govore mi da je malo sela u Sremu doživelo i videlo ovoliko strahota u 20. veku.
Ploča sa imenima žrtava ispred Crkve Sv. Georgija kao i još jedna u samom hramu govore o stradalima u periodu 1914-1918.
Crkva Svetog Georgija u Jarku izgrađena je 1779. Na istom mestu postojala je starija crkva. Na zapadnoj strani naknadno je dozidan visoki barokni zvonik, a raskošni ikonostas su 1797. slikali Jakov Orfelin i Stefan Gavrilović…
Dok su u Velikom ratu više stradale kuće, u Drugom svetskom ratu poginulo je na desetine Jarčana. Na tabli u centru sela nalazi se 91 ime smeštana tradalih u NOB-u i još 75 njih kao žrtve fašističkog terora.
Nešto dalje stoji još jedna tabla na kojoj piše: “Fašistički dželati izvršili su 5. oktobra 1943. blokadu sela i na ovom mestu obesili Gajić Boru, Žutić Žiku, Milinković Iliju, Milojević Stevu, Repajić Dragu, Stojšić Paju. Prisilno su doveli još 105 rodoljuba da posmatraju vešanje a zatim su ih odveli u logor gde su 31 obesili na pruzi Ruma-Martinci a 8 ubili u logoru” Pored ove table je jedna manja sa imenom Kovačević Milorada - Mike koji je poginuo u ratu 1991.
U ovom selu se svake godine održava međunarodni plivački maraton Jarak-Šabac. Maraton je nastao u znak sećanja na događaje iz Drugog svetskog rata, kada su okupatori dovodili zarobljene građane Šapca u privremeni logor koji se tada nalazio u Jarku o čemu sam pisao prošle nedelje u reportaži iz Hrtkovaca. Na tom putu mnogi nisu živi stigli na odredište, a onima koji su to uspeli građani Jarka su pomogli dajući im vodu i hranu.
Krvavi marš je bio znak odmazde Nemaca nad građanima Šapca, zbog gubitaka prilikom borbi za oslobođenje grada. Tada su oko 5.000 građana, starosti od 14 do 70 godina, naterani da pređu put od Šapca do Jarka, koji je udaljen 23 kilometra. U Jarku je formiran privremeni koncetracioni logor u kome su mučeni višednevno žeđu, glađu, batinanjem, pucanjem preko glava. Meštani sela Jarka izdejstvovali su odobrenje kod komande koncentracionog logora da mogu pohapšenim pružiti pomoć. Voda, koju su im seljaci iz Jarka na kolima donosili od 28. septembra, spasila je od smrti mnoge Šapčane. Kao znak zahvalnosti za pomoć, na raskrsnici puteva Ruma - Šabac - Sremska Mitrovica, posle Drugog svetskog rata Šapčani su poklonili spomen-česmu na kojo je urezan tekst: „Za vodu, za ljubav za bratstvo – 1941 - Zahvalni Šapčani”.
Šest milenijuma civilizacije u Jarku
Prve ljudske grupe nastanile su se u jaračkom predelu još u mlađe kameno doba, oko 4.000 godine pre nove ere. Kameni predmeti: noževi, sekire, svrdla i druga oruđa iskopavani u jaračkom ataru svedoče o drevnoj prošlosti ovog naselja.
U doba neolita u rejonu Jarka formiraju se prve nastambe, uglavnom locirane u južnom kraju, prema Savi. Na lokalitetu Turjan, od zapadne ivice kanala Kudoš pa dalje duž savske obale, pruža se praistorijsko naseljena kome se kasnije razvilo i rimsko naselje.
Na lokalitetu Aluge, koji se nalazi se leve strane puta Sremska Mitrovica – Jarak, u doba Rimljana izgrađena je jedna Villa rustica.
Takođe, na lokalitetu Crkvice i Livade nalazilo se manje rimsko naselje sa nekropolom (grobljem). Na lokalitetima Strmoglavnica i Odorovac su pronađeni ostaci keramike, životinjskih kostiju i kamenih alatki, kao dokaz da su na jaračkim poljima ljudi oduvek živeli.
Za razliku od većine sremskih sela u kojima su domovi kulture napušteni i razvaljeni, u Jarku je ovaj objekat u dobrom stanju i služi svojoj nameni o čemu svedoče fotografije brojnih priredbi koje su tu održane a mogu se videti na sajtu jarak.net.
Ovaj sajt, u čijem opisu piše da je reč o zvaničnoj internet prezentaciji sela Jarak predstavlja čudnu mešavinu vesti o stvarnim događajima u ovom mestu i nekakvih naučno fantastičnih članaka. U jednom piše da je meštanin Jarka Saša Jovanović otet od strane vanzemaljaca za vreme poplave 2014. U drugoj vesti najavljuje se da će se u Jarku snimati 64. nastavak filma “Strava u Ulici brestova”. Ostaje da nagađamo da li su neki hakeri-šaljivdžije preuzeli portal ili su u samoj Mesnoj zajednici Jarak naglo postali duhoviti.