БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ЈАРАК Двадесети век оставио бројне ожиљке на селу
„Царске трупе су ослободиле село, пошто се у ноћи пре тога српска војска повукла са локације. У знак одмазде, пошто су сељани понудили српским војницима храну и смештај, сви становници су везани и одведени пред суд у Ириг, а село је запаљено… Пуних седам дана је горео Јарак, од 240 кућа је само девет поштеђено пламена”, записали су хроничари 13. септембра 1914.
Један други запис из тог доба говори о драматичним размерама повлачења српске војске из Јарка 12. септембра 1914:
“Аустроугарским трупама стигла је у Јарак, као појачање 57. бригада са 42. и 92. пуком. Око 22,30 часова предузет је општи напад. Нападајући Србе бочно, дуж обале Саве, 92. пук је заробио остатке 4. батаљона и тиме, отворивши десни бок српског фронта продро у непосредну близину понтонског моста, који само што није био завршен. Чувши пуцњаву у позадини, иза својих леђа и остале јединице су биле поколебане. Одступајући, практично без муниције, сви су јурили према мосту, који је требало још само да се учврсти.
Под притиском људства, дошло је до кидања моста. Успаничена маса, у мрклој ноћи и под непријатељском ватром, покушавала је да се дочепа српске обале. Моснице су попустиле у муљевитом дну и људи су попадали у Саву. Река је вукла на дно војнике, оптерећене опремом…
Мало људи успело је да пређе преко моста или се спаси пливањем: неки су се подавили, а већина је заробљена. Крајњи резултат ове авантуре код Чеврнтије: од близу 6.000 војника, 4.900 заробљено, остали су изгинули или се подавили.
Стижем у Јарак у сумрак а бројне табле са именима погинулих готово на сваком ћошку - говоре ми да је мало села у Срему доживело и видело оволико страхота у 20. веку.
Плоча са именима жртава испред Цркве Св. Георгија као и још једна у самом храму говоре о страдалима у периоду 1914-1918.
Црква Светог Георгија у Јарку изграђена је 1779. На истом месту постојала је старија црква. На западној страни накнадно је дозидан високи барокни звоник, a раскошни иконостас су 1797. сликали Јаков Орфелин и Стефан Гавриловић…
Док су у Великом рату више страдале куће, у Другом светском рату погинуло је на десетине Јарчана. На табли у центру села налази се 91 име смештана традалих у НОБ-у и још 75 њих као жртве фашистичког терора.
Нешто даље стоји још једна табла на којој пише: “Фашистички џелати извршили су 5. октобра 1943. блокаду села и на овом месту обесили Гајић Бору, Жутић Жику, Милинковић Илију, Милојевић Стеву, Репајић Драгу, Стојшић Пају. Присилно су довели још 105 родољуба да посматрају вешање а затим су их одвели у логор где су 31 обесили на прузи Рума-Мартинци а 8 убили у логору” Поред ове табле је једна мања са именом Ковачевић Милорада - Мике који је погинуо у рату 1991.
У овом селу се сваке године одржава међународни пливачки маратон Јарак-Шабац. Маратон је настао у знак сећања на догађаје из Другог светског рата, када су окупатори доводили заробљене грађане Шапца у привремени логор који се тада налазио у Јарку о чему сам писао прошле недеље у репортажи из Хртковаца. На том путу многи нису живи стигли на одредиште, а онима који су то успели грађани Јарка су помогли дајући им воду и храну.
Крвави марш је био знак одмазде Немаца над грађанима Шапца, због губитака приликом борби за ослобођење града. Тада су око 5.000 грађана, старости од 14 до 70 година, натерани да пређу пут од Шапца до Јарка, који je удаљен 23 километра. У Јарку је формиран привремени концетрациони логор у коме су мучени вишедневно жеђу, глађу, батинањем, пуцањем преко глава. Мештани села Јарка издејствовали су одобрење код команде концентрационог логора да могу похапшеним пружити помоћ. Вода, коју су им сељаци из Јарка на колима доносили од 28. септембра, спасила је од смрти многе Шапчане. Као знак захвалности за помоћ, на раскрсници путева Рума - Шабац - Сремска Митровица, после Другог светског рата Шапчани су поклонили спомен-чесму на којо је урезан текст: „За воду, за љубав за братство – 1941 - Захвални Шапчани”.
Шест миленијума цивилизације у Јарку
Прве људске групе настаниле су се у јарачком пределу још у млађе камено доба, око 4.000 године пре нове ере. Камени предмети: ножеви, секире, сврдла и друга оруђа ископавани у јарачком атару сведоче о древној прошлости овог насеља.
У доба неолита у рејону Јарка формирају се прве настамбе, углавном лоциране у јужном крају, према Сави. На локалитету Турјан, од западне ивице канала Кудош па даље дуж савске обале, пружа се праисторијско насељена коме се касније развило и римско насеље.
На локалитету Алуге, који се налази се леве стране пута Сремска Митровица – Јарак, у доба Римљана изграђена је једна Villa rustica.
Такође, на локалитету Црквице и Ливаде налазило се мање римско насеље са некрополом (гробљем). На локалитетима Стрмоглавница и Одоровац су пронађени остаци керамике, животињских костију и камених алатки, као доказ да су на јарачким пољима људи одувек живели.
За разлику од већине сремских села у којима су домови културе напуштени и разваљени, у Јарку је овај објекат у добром стању и служи својој намени о чему сведоче фотографије бројних приредби које су ту одржане а могу се видети на сајту jarak.net.
Овај сајт, у чијем опису пише да је реч о званичној интернет презентацији села Јарак представља чудну мешавину вести о стварним догађајима у овом месту и некаквих научно фантастичних чланака. У једном пише да је мештанин Јарка Саша Јовановић отет од стране ванземаљаца за време поплаве 2014. У другој вести најављује се да ће се у Јарку снимати 64. наставак филма “Страва у Улици брестова”. Остаје да нагађамо да ли су неки хакери-шаљивџије преузели портал или су у самој Месној заједници Јарак нагло постали духовити.