(ФОТО/ВИДЕО) „ПОГАЧИЈАДА“ У ЉУТОВУ ПОНУДИЛА ПОСЕТИОЦИМА ХИЉАДУ ПОГАЧА Тајна је љубав и добро дизано тесто
СУБОТИЦА: У Љутову се по пети пут одржала Погачијада, манифестација која негује буњевачку традицију и окупља све више учесника.
Преко 50 домаћица и 2 домаћина донело је своје погаче, а туристи и мештани стрпљиво су чекали у реду да купе штрудле са маком, сиром, рогачем и бундевом.
Мирис свежих погача ширио се селом Љутово недалеко од Суботице, где је традиционална Погачијада постала незаобилазни део туристичке понуде града. Манифестација која ове године слави мини јубилеј показује да традиција може бити савремена и привлачна.
"Захваљујући одличној сарадњи са градом Суботицом, покрајинским секретаријатом и Туристичком организацијом града, пета Погачијада је окупила већи број учесника него икад раније", каже Невена Веиновић, чланица Организационог одбора.
Хиљаду погача по традиционалним рецептима
Ове године очекује се преко хиљаду погача, што је пола килограма по руди.
"Одлучили смо да укуси буду неизоставан мак, као и сваке године, али и рогач, слатки сир и погача са бундевом, јер се прошле године показало да су људи заиста били заинтересовани", објашњава Веиновићева.
Манифестација носи аутентичан назив управо због специфичности овог краја.
"Може да се зове и 'Штрудлијада', али у Љутову већину чини буњевачка национална мањина, па смо одлучили да то буде аутентично, нешто везано баш за Љутово", истиче она.
Домаћице које учествују на манифестацији чувају рецепте пренете с колена на колено. Дивна Влаовић, домаћица каже да је све научила од мајке, како Буњевци кажу за баку.
"Свака домаћица има неку своју тајну. Највише је потребно да се добро дигне тесто, да се ставе намирнице које иначе се стављају, да то буде богато“, обљашњава Дивна.
Најлепша сећања вежу је за мајкину штрудлу.
"Највише сам волела кад је мама правила штрудлу, цела кућа је мирисала. Од ње сам научила, а онда сам финесе дорадила по свом укусу, како укућани воле."
Ана Бешлаги, домаћица, прошлогодишња добитница пехара, открива да тајна није само у рецептури.
"Треба правити се с љубављу. Ако волиш, онда може да успе. И то је најважније."
Њена погача захтева два килограма брашна, око литар и по млека, две деци киселе воде, пола кваса, осам кашика шећера и кашику соли. "Треба да се добро замеси, да буде лепо, глатко тесто", саветује Ана.
Иако је дијабетичар и не једе слатко, Ана и даље ужива у прављењу погача.
"Моја деца воле какао, чоколадно увек – какао, орахе и мак", прича она. На недавном фестивалу у Вишњевцу продала је 40 штрудли за непуних два и по сата.
Гулаш од дивље свиње и тарана
Поред погача, посетиоце су дочекали и традиционални гастрономски специјалитети. Неца Нинчић, главни кувар, на менију је имао тарану, шкембићи, чорбу с овчетином, пасуљ и гулаш од дивље свиње.
"Посебна тајна је набавити дивљу свињу, пошто је то најтеже. Добили смо од Ловачког савеза, успели смо да решимо, и частили су нас с једном свињом. Хвала им пуно", каже Нинчић.
Тарана, као локални специјалитет, привукла је посебну пажњу посетилаца који су желели да пробају аутентичне укусе овог краја.
Организатори су се потрудили да кроз манифестацију негују културу, традицију и обичаје народа који насељава ово поднебље.
"Имамо велики број излагача са ручним радовима, са домаћим производима – зимницом, домаћим медом, ракијом, вином, воћем, поврћем. Све ово што видите данас у Љутову јесте производ наших мештана или ручни радови наших мештана", истиче Веиновићева.
Богат културно-уметнички програм употпунио је манифестацију која из године у годину окупља све већи број људи.
"Верујем да смо направили једну праву традицију, једну лепу манифестацију", закључује Невена Веиновић, поносна на то што Љутово, село са нешто више од хиљаду становника, успева да очува и промовише своје наслеђе на тако аутентичан начин.
Љутово је познато и по Фестивалу младе ракија.
Текст и фото: Сандра Иршевић
