БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: Чонопља (1) Село на сат јахања од града, а житеља мање него пре два века
Стижем у Чонопљу из правца суседног села Светозар Милетић и након двојезичне табле (српски ћирилица и латиница и мађарски) уз канал пун високе трске стижем до Улице Марка Орешковића која ме води у центар села којим доминира римокатоличка Црква Свих Светих.
Центар села је јако лепо уређен, преко пута цркве стоји велика вишејезична инфо-табла са мапом села на којој су уцртане све његове знаменитости.
Најранији запис о селу потиче из 1399. када је посед Чомакла забележен у једном акту о разграничењу у околини насеља Сентмихаљ (претече данашњег Сомбора). Чонопља се тада налазила у власништву властелинске породице Цобор. Село Чомокља помиње се и 1520. када је овде живело седам домаћина мађарских имена.
После турског освајања Бачке, Чонопља је 1570. записана као село у сомборској нахији, у коме је живело 26 домаћина српских имена. Непосредно након повлачења Турака (1687) Чонопља је насеље са 20 кућа а становништво се до краја 17. века раселило, а Чонопља је, као ненастањена пустара, 1702. припојена поседима сомборских граничара.
Сачуван је опис пустаре Чонопља, који је 1746. начинио коморски администратор Франц Редл. У њему је наведено да је пустара удаљена од Сомбора један сат јахања и да на њој постоје црквено место, стајаће и текуће воде, као и уређени салаши сомборских граничара. У атару Чонопље могло је да се насели 80 земљоделаца и да буде засејено 350 њива јесењих, а 215 њива пролећних усева (по 70 њива јечма и зоби, 40 проса и 35 њива кукуруза). Пашњаци су могли да исхране 400 грла стоке, а ливаде су давале 500 пластова сена. Процена годишњих прихода износила је 517 форинти и 30 крајцера, а вредност пустаре процењена је на 10.350 форинти.
Након развојачења Сомбора, Чонопља је постала коморски посед, на коме је, по препоруци коморског администратора Франца Редла, 1747. насељен део граничарских сомборских буњевачких породица (прве пресељене биле су поједине гране породица Бошњак, Бурнаћ, Џинић, Пашалић, Паштровић, Пробојчевић и Вуковић, а затим су досељене и породице Беретић, Ковачевић, Палић, Пашалић, Плетикосић, Пожарковић, Станковић, Жуљевић и друге). Атару Чонопље је ускоро припојен и атар суседне пустаре Долови.
Барон Редл је 1752. поверио Јаношу Естергамију да у Чонопљу пресели и неколико десетина мађарских и словачких породица римокатоличке вероисповести.
Ново масовно насељавање овог села догодило се 1786. када је колонизовано преко 100 немачких породица, а већ 1791. у Чонопљи живи 2.137 становника, 1810. - 3.097 (више него данас), 1836. - 4.236, 1882. - 5.130, 1900. - 4.861, а 1931. - 4.859 становника. Након Другог светског рата, крајем 1945. на место расељеног немачког становништва, у Чонопљу су колонизоване 493 махом српске породице (са 2.496 чланова), са Кордуна (већином из срезова Слуњ и Цетинград, а мањи део из Војнића, Вргинмоста и Цазина). На првом послератном попису из 1948. г. Чонопља је имала 5.733 становника и њихов број од тада из пописа у попис пада да би на последњем 2022. село имало само 2.696 житеља.
Лопови украли вредан пехар
У Цркви Свих Светих 2012. догодила се пљачка. Лопови који су у храм ушли просецајући отвор у вратима сакристије оштетили су табернакул (светохраниште) и украли вредан пехар, који се у чонопљанској цркви налази више од једног века. Сличан случај догодио тих дана и у Телечки где су украдено још три пехара па је очигледно била реч о организованој банди.
Жупа Свих светих у Чонопљи утемељена је 1761. Према писању Ивана Бурнаћа, прва црква у Чонопљи подигнута је 1750. и подигли су је буњевачки Хрвати. Неколико деценија касније, тачније 1806. године о трошку коморске управе у Чонопљи је изграђен жупни дом, а 1819. на месту старе и нова црква. Дугачка је 44 метра, широка 12, висока 13, а торањ је висок 32 метра…
У селу постоје три културноуметничка друштва. КУД Вук Караџић основано је 1952. Учествовало је на многобројним домаћим и иностраним фестивалима. Између осталих уписали су се на Балканском фестивалу изворног стваралаштва, Фестивалима у Тополи, Теслићу и Александровцу. За свој рад освојили су награду Културно просветне заједнице Сомбор, општинских и покрајинских институција, као и на путовањима у Немачку и Мађарску. КУД Арањи Јанош постоји више од 70. У овом друштву раде три фолклорне и по једна драмска и музичка секција. Одликују их прелепе народне ношње. Учествују и на смотри мађарског фолклора под именом „Gyöngyös Bokréta” у Торњошу. КУД Буњевачка грана је основано 2002. док је претеча под именом Буњевачка касина радила од 1920. до 1941. У оквиру данашњег Удружења раде фолклорна и глумачка секција, а ово друштво је организатор Жетвене свечаности и Буњевачког прела у селу.
Како су већина становника села данас стари људи, мештани се жале да су и сва три КУД-а проредила своје активности. Са друге стране у Основној школи Мирослав Антић у Чонопљи труде се да сачувају вештине из давних дана - попут сламарства. У оквиру изборне наставе народне традиције деца уче да је слама природни материјал од кога се вештом припремом, пеглањем, лепљењем, плетењем, сецкањем и ткањем ствара чаролија облика предмета, слика и накита, марљиво уче ђаци на изборној настави народне традиције.
За седам дана на овом месту читајте о Српској православној цркви у Чонопљи, Калварији, Јеврејском гробљу, Белој црквици на улазу у село као и фарбари и циглани, двема фабрикама које су некада запошљавале на стотине радника а данас зврје празне.
