БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ (2) Од чувених „Херц и син” салама остала само угашена реклама
Поред римокатоличке и православне цркве крај великог парка у центру Банатског Карловца налази се Основна школа Душан Јерковић која је добила име по народном хероју рођеном у Огару по којем се зове и велики број школа у Срему, ово је прва у Банату са тим именом на коју сам наишао.
Иначе, по њему и његовом брату Небојши, такође партизану, име је добило и београдско насеље Браћа Јерковић. У парку се налази и његова биста иако није јасно да ли је Јерковић има неке директне везе са овим делом Баната пошто је ратовао од Ужичке републике до Кадињаче (где је и погинуо 29. новембра 1941. у својој 27 години), али не и у Банату. Једина копча могла би бити чињеница да део колониста у Банатски Карловац 1945. долази управо из Западне Србије.
Иначе, мештани села Заглавак на Кадињачи су сутрадан након битке сахранили погинуле партизане, али су Немци ископали тело Душана Јерковића и Вуколе Дабића и однели у Ужице, где су их ради застрашивања становништва изложили на Житној пијаци у, на месту где се данас налази Трг партизана. Неколико дана касније њихова тела су однета на брдо Доварје и тамо спаљена.
Док сам пролазио, из школе је са групом деце излазио локални свештеник и вероучитељ који је ученике повео кроз парк до православне цркве. У парку се налази и споменик војводи Петру Бојовићу.
Поред парка налази се пространа лепо уређена пијаца са бетонским тезграма (без надстрешница). Ту одмах је и терен ФК Пролетер који је основан фебруара 1946. одмах по доласку колониста у село а један од главних оснивача био је Арон Бокшан-Бата. Званична клупска боја је црвена. “Пролетер” се данас такмичи у Војвођанској лиги Исток, четвртом такмичарском рангу српског фудбала.
За заштитни знак Банатског Карловца многи сматрају и велики водоторањ који је данас у доста лошем стању.
Гробље у Банатском Карловцу је заједничко за римокатолике и православце и овај први швапски део је у доста добром стању у односу на друга слична, некада чисто немачка села. У немачком делу гробља налази се споменик мештанима који су погинули у Великом рату и имена њих 40. Са једне стране тог споменика постављена је 2004. и табла у знак сећања на “невине жртве Немаца и других грађана Банатског Карловца који су 1941-1951. изгубили своје животе”. Таблу је на српском и немачком поставило Завичајно удружење “Карлсдорф”.
На путу за Николинце са леве стране налазе се опустели погони некадашње Месне индустрије “Банат” која је банкротирала а у рекламама које је користила као годину оснивања наводила је 1873. Те године је наиме основана Месна индустрија “Херц и син” која је судећи по плакатима које је могуће наћи на интернету била веома респектабилна како у Аустроуграрској тако и у Краљевини Југославији. На изузетно добро дизајнираним уметничким плакатима виде се и гигантски погони ове фабрике који су импресивни и за данашње оквире.
Њихова чувена “Херцова салама” била је награђивана на 10 међународних изложби како је писао у реклами из тридесетих година 20. века. Данас тамо где су се некада производили у Европи чувени месни деликатеси - само стоји угашена светлећа реклама за фирму АД Банат.
Село 1927. добило првих осам радио-апарата
Године 1923. у Банатском Карловцу је подигнута електрична централа свотом од 400.000 динара, 1926. отворена је секција шумске управе за подручје Делиблатске пешчаре. Исте године основана је српска читаоница а у првој половини наредне 1927. инсталирано је првих осам радио-пријемних апарата. Између два рата Леополд Полде је отворио фотографски атеље, а Матија Јегер фабрику намештаја, која је 1927. изгорела. Улица којом се иде на Железничку станицу (данашња Кнеза Милоша) поплочана је “насатице постављеном опеком”, записао је Феликс Милекер, оснивач Музеја у Вршцу и додао: “Полиција је преустројена и број момака повишен на 17”.
Ништа бољу судбину није доживела ни некадашња циглана Јакоба Калитовића која је већ деценијама затворена. Момак који ради као чувар на улазу у затворену циглану прича ми како је некада у фабрикама у Банатском Карловцу радило више стотина мештана овог и околних села.
Заштитним знаком Банатског Карловца многи сматрају и велики водоторањ, који је данас у доста лошем стању
Једна од бизарнијих сцена на које сам наишао обилазећи Војводину на бициклу је отворени базен између Банатског Карловца и Николинаца. Пролазећи путем угледао сам са десне стране у плаво обојене скакаонице и нисам могао да се не зауставим. Сезона на овом базену почетком марта већ је почела. Заправо, никада се није ни прекидала. Базен је пун воде, кишнице наравно и судећи по његовом окружењу давно није примио регуларне пливаче...
Касније сам видео да је пре више од једне деценије базен функционисао, чак постоји и Фејсбук страница “Базен Банатски Карловац” отворена 2012. на којој се налазе фотографије раздраганих мештана који се купају и забављају на травнатим теренима поред њега. Пар година касније ту су само питања мештана “Да ли ради базен?” да би касније људи ову групу почели да користе за рекламирање ракије, намештаја, кошења траве и остале робе и услуга.
