БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ВЛАЈКОВАЦ (2) Између царског конака и запуштене станице: Прича о селу са више прошлости него будућности“
Након обиласка запуштеног Дворца Бисинген о којем сам писао прошле недеље у продавници сам купио погачице са чварцима, јогурт и паштету и у сласт их појео седећи на једног пијачних тезги преко пута Румунске православне цркве у Влајковцу.
Влајковац се први пут помиње 1597. године као посед сибињског кнеза, са становницима српске народности. У 16. веку назив села је Влајковац (Влајкоц), Temesvajkócz постаје 1911. а од 1922. поново Влајковац и тако до данас.
Године 1716. Влајковац је додељен Вршачком срезу. Годину дана касније овде су биле 22 куће. За време епископа Максима Несторовића (1728-1738) подигнута је црква брвнара. Досељавањем сибињских Румуна (1738) насеље је повећано. Тако док је 1749. било 40 кућа, већ 1752. има их већ 87. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. констатовао да место припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било измешано, српско и влашко. Године 1779. Влајковац је припојен Тамишком комитату. На путу за Панчево, цар Јосиф Други задржао се у Влајковцу 13. и 14. априла 1773.
Црквене књиге почињу да се воде 1790. Румунска православна црква је саграђена 1809.
Село Влајковац је 1829. Царска комора променом добара, уступила грофовској породици Бетлен. 1832. имао је Влајковац 1.252 православна житеља (Срба и Румуна), 2 католика и 4 Јевреја. Бројни и богати пашњаци и ливаде омогућили су и знатно унапредили сточарство.
1848. Влајковац је има 1.390 становника, од којих су 1.375 били православци, 6 католици и 9 Јевреји. За време револуционарних превирања (Мађарска буна) 8. јула 1848. године Мађари су запалили село, које је цело са све црквом изгорело. Међутим, већ 1854. Влајковац је поново имао 1.183 становника. Поред Георга Мочоња, у селу је каштел подигао и Фердинанд Хајнрих на своме имању “Икателек”, али он више не постоји.
Године 1872. Срби су се црквено оделили од Румуна, којима је остао до тада заједнички храм. Снажна олуја је 1876. срушила кров румунске цркве и ишчупала више стабала из земље. Срби су 1872. подигли свој храм а по благослову епископа вршачког осветио га је окружни протопрезвитер Филип Трандафиловић.
Храм је посвећен Светом великомученику Димитрију, 1965. је обновљен од стране мештана Влајковца. Иконостас у храму је зидан, а иконе су урађене на платну и рад су непознатог иконописца 19. века. По благослову епископа банатског Никанора од 2008. године парохијски храм постаје манастирски храм посвећен Светом великомученику Димитрију.
Најмање село које се такмичи у Војвођанској лиги
Влајковац је најмање место у Војводини чији се клуб успешно такмичи у Војвођанској лиги Исток. Сезону 2024/2025. ФК „Јединство” је завршио у средини табеле - на 8. месту.
Мештани села, навијачи клуба заједно са играчима, тренерима и управом прошле године су обележили 90 година постојања ФК „Јединство”. Свечаност су увеличали ветерани београдске „Црвене звезде”, који су указали част слављенику и одиграли меч са ветеранима “Јединства”. Свој шоу имали су специјални гости свечаности, глумци Ненад Окановић и Бојан Ивковић, учинивши атмосферу незаборавном.
Од кад се 1934. закотрљала лопта у овом јужнобанатском селу, клуб је изнедрио на стотине играча, тренера и спортских радника, међу њима и двојицу репрезентативаца наше земље - бившег фудбалера „Црвене звезде” Драгана Мрђу и Бојана Шаранова, некадашњег голмана “Партизана”.
Трећа црква у селу припада римокатолицима који су у Влајковцу у највећем броју мађарске националности. Између два светска рата мисе су се служиле у капели у дворцу Бисинген, а затим у Румунској православној цркви. Црква је изграђена 1996. у част свете Маргарете Угарске.
На згради Основне школе “Бранко Радичевић” налази се табла са именима добровољаца погинулих у Првом светском рату чије су се породице 1920. доселиле у Влајковац а испред ње и споменик палим борцима НОБ-а. На сеоском гробљу пажњу ми скреће веома лепо украшена капела румунске породице Балан.
После Другог светског рата, слично као и у осталим селима у овом делу Баната, број становника рате до 1961. а онда креће пад. Тако је на попису 1948. било 1.656 житеља, 1953. - њих 1.830, 1961. их је 1.855, 1971. - 1.530, 1981. - 1.356, 1991. - 1.328, 2002. - 1.178. а на последњем попису 2022. само 968. Од тога су Срби око половине - 459, Румуна је 158, Мађара 84 и непропорционално велик број оних који су “према 47. члану Устава Републике Србије одбили да се национално изјасне”, чак њих 234, што је више од четвртине становника села, вероватно рекордан проценат у Војводини.
Железничка станица Влајковац отворена је 8. децембра 1894. на путу Вршац-Ковин. За разлику од оне у Уљми која је недавно реновнирана, ова заиста изгледа као сет за снимање хорор-филмова. Ту сам у потпуном мраку чекао послењи воз из Вршца за Београд и није ми било свеједно. Како сам био једини путник који се укрцао на овој станици, упалио сам трепћуће светло на бициклу како би био сигуран да воз неће продужити даље.
