BICIKLOM KROZ VOJVODINU: SREMSKA RAČA (1) Da izađete iz ovog sela trebaju vam pasoš ili lična karta

Prvo na šta nailazim je Stadion “Radivoje Golubović”, dom lokalnog Fudbalskog kluba “Srem”. Kako saznajem od meštana, Radivoje Golubović koji je 2021. preminuo u 58. godini života bio je preko 10 godina predsednik “Srema” a ujedno i dugogodišnji predsednik Mesne zajednice. Doprineo je infrastrukturnom uređenju Sremske Rače kao i u opremanju stadiona, gde je i poslednji put kratko pre smrti sa svojim fudbalerima proslavio trofej i ulazak u viši rang takmičenja. Kažu da ga je na poslednji počinak ispratilo celo selo koje je plakalo za njim.

Posle njegove smrti očigledno ruže nisu cvetale u „Sremu” pa je tako ovaj klub proletos, tri kola pred kraj, napustio takmičenje u Međuopštinskog ligi Srem gde je bio na poslednjem mestu u tabeli. Pre toga klub su napustili glavni sponzor, pa trener a na dva poslednja gostovanja fudbaleri “Srema” uopšte se nisu ni pojavili, kažu meštani, nije bilo novca za gorivo.

Nastavljam dalje ka centru sela gde na sveže okrečenoj zgradi škole na mermernoj tabli čitam da je tu 17. januara 1944. formirana 6. vojvođanska brigada. Ispred škole - bista Adolfa Svatopluka Osvalda (1839-1876). Reč je o slovačkom piscu koji je bio dobrovoljac na srpskoj strani u Prvom srpsko-turskom ratu 1876. Na inicijativu Nebojše Kuzmanovića, direktora Arhiva Vojvodine, spomenik Adolfu Svatopluku Osvaldu otkrili su 2021. Fedor Rosoha, tadašnji ambasador Republike Slovačke u Beogradu i Nemanja Starović u to vreme državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije.

Stariji gvozdeni Most na Rači opevan je u pesmama „Zabranjenog pušenja” („Od istorijskog AVNOJ-a do izbegličkog konvoja preko Sremske Rače”) i Bore Drljače („Plači, mala, plači, osto sam na Rači.”)

Pionirskom ulicom stižem do Železničke stanice Sremska Rača ili onog što je od nje ostalo kada je 2005. zatvorena pruga Bijeljina-Šid. U stanici uobičajena slika - razbacane stvari, inventar, evidencione knjige, signalni panoi... Ipak, ovde sam zatekao i nešto što se retko viđa - veliki zeleni zaključani sef. Pored Železničke stanice neko je počeo da gradi veliki objekat ali je očigledno posle gašenja pruge odustao - pa isti sada stoji tako nedovršen i napušten.

Kada sam odlazio iz sela, sa desne strane ostala su mi dva mosta preko Save.

Stariji gvozdeni Most na Rači opevan je u pesmama „Zabranjenog pušenja” („Od istorijskog AVNOJ-a do izbegličkog konvoja preko Sremske Rače”) i Bore Drljače („Plači mala, plači, osto sam na Rači.”).

Pušten je u saobraćaj 9. decembra 1934, sa drumom Bosut - Bosanska Rača. U izgradnji mosta uglavnom su učestvovali italijanski radnici. 

Stara crkva spaljena 1944.

Preko puta Osnovne škole „Branko Radičević” nalazi se Crkva uspenja Presvete Bogorodice koja je podignuta u posleratnom periodu, pošto je prethodni hram iz 1765. godine spaljen zajedno sa celim selom od strane 13. SS brdske divizije Handžar, u martu 1944.

Godine 1732. bilo je u selu 40 srpskih pravoslavnih kuća. 8. februara 1733. arhiđakon Vićentije Stefanović je posetio selo i o crkvi zapisao da još nije osveštana i da je posvećena uspenju Bogorodice. Napravljena je od brvana, a pokrivena šašem. Na drvenoj trpezi su, pored ostaloga, bila i dva evanđelja - na srpskom i ruskom jeziku. Ikonostas je imao sedam velikih i osam malih ikona, a crkva je imala tri prozora.

Kako je crkva bila u staroj varoši Rači, koja se tada preselila na drugo mesto, kapetan Gavro Monasterlija je naredio ljudima da naprave novu crkvu u novoj varoši, što su seljani i uradili.

Most je imao značaj i u SFRJ. Bio je jedina veza Semberije sa Srbijom. Godine 1950. pruga Bosanska Rača - Bijeljina se proširuje na normalni kolosek i povezuje se sa Šidom preko ovog mosta. Sve više na mostu dominira drumski saobraćaj, dok se železnički smanjuje, naročito nakon ukidanja pruge Bijeljina-Mezgraja 1979. (poslednja pruga uskog kolosijeka u Evropi). Od tada do 2005. prugom samo saobraća šinobus Šid-Bijeljina.

Početkom rata u BiH, most postaje veza između Srbije i Republike Srpske. Na obe obale Save dolazi carina i granična policija. U teškim ratnim godinama, most u Rači postaje simbol šverca, koji se u tom periodu obavljao i preko ovog mosta. Nakon akcije „Oluja“, 1995. godine, kilometarske kolone izbeglica iz Krajine prelaze preko ovog mosta u Srbiju…

Januara 2007. sredstvima Vlade Republike Srbije iz Nacionalnog investicionog plana počela je izgradnja novog mosta Evropa pored postojećeg mosta. Za razliku od postojećeg koji je rešetkaste konstrukcije novi most je sandučastog poprečnog preseka, dužine 440 metara sa širinom od 11 metara, a oslonjen je na postojeće stubove starog mosta koji su prilikom gradnje prvog mosta ostavljeni širi da prihvate konstrukciju budućeg mosta, što govori o vizionarskim osobinama projektanata mosta. Most Evropa je svečano otvoren 6. septembra 2010.

Nastavljam ka selu Bosut i nailazim na granički prelaz. Sreća pa sam kod sebe imao ličnu kartu, kako bih iz Sremske Rače u Srbiji stigao u Bosut, takođe u Srbiji. Mladi policajac kojem sam rekao da ulazim u Srbiju iz koje nisam ni izašao samo se nasmejao: „Došao si iz Višnjićeva, kroz šumu, jel tako?”.

Za sedam dana na ovom mestu u nastavku reportaže iz Sremske Rače čitajte detalje iz dramatične istorije ovog sela.