Rekordan broj deportovanih iz Nemačke: SRBI U PRVIH PET, A OVO SU RAZLOZI
U toku 2024. godine iz Nemačke je deportovano ukupno 20.100 ljudi, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodne godine. Samo u prva tri meseca ove godine, zemlju je napustilo prinudnim putem 6.151 osoba, pokazuju podaci iz zvaničnog odgovora Savezne vlade Nemačke od 20. maja, na pitanje postavljeno u Bundestagu od strane opozicione stranke Levica.
Među najčešće deportovanim državljanima nalaze se i građani Srbije. U prvom kvartalu 2024. godine, u Srbiju je deportovano 291 osoba, što našu zemlju svrstava u prvih pet destinacija po broju povratnika. Više deportovanih bilo je samo u Tursku (502), Gruziju (454), Francusku (333) i Španiju (325).
Prema zvaničnim podacima, tokom čitave 2024. godine, iz Nemačke je u Srbiju deportovano 1.054 državljana, što je jedan od najviših brojeva u poslednjoj deceniji.
Pored klasičnih deportacija, zabeleženo je i 1.715 takozvanih „Dablinskih transfera“ – slučajeva u kojima su migranti vraćeni u zemlje EU nadležne za obradu njihovog zahteva za azil, u skladu sa Dablinskom uredbom.
Više od trećine svih deportacija obavljeno je skupim čarter letovima. Takve kolektivne repatrijacije bile su posebno troškovne u slučaju Pakistana (462.000 evra), Etiopije (418.000 evra), kao i Nigerije, Gane i Kameruna (380.000 evra). Dobar deo troškova snosila je agencija Evropske unije za graničnu i obalsku stražu – Fronteks.
Biće još više deportacija
Dosadašnje deportacije u 2024. realizovane su u okviru sistema stare nemačke vlade, ali novi kabinet koji čine demohrišćanske stranke CDU/CSU i Socijaldemokrate (SPD) najavio je da će dodatno pojačati politiku repatrijacije.
S obzirom na trend i političke najave u Nemačkoj, očekuje se da broj deportacija tokom 2025. bude još veći.
Razlozi zbog kojih se državljani Srbije deportuju iz Nemačke su različiti, ali najčešće spadaju u sledeće kategorije:
1. Odbijen zahtev za azil
Najveći broj deportacija srpskih državljana vezan je za odbijene zahteve za azil. Nemačka Srbiju smatra „bezbednom zemljom porekla“, što znači da se pretpostavlja da građani Srbije nisu ugroženi u svojoj zemlji, osim u izuzetnim slučajevima. Zato se zahtevi za azil obično obrađuju brzo i često se odbijaju kao neosnovani.
2. Prekoračenje boravka
Osoba koja boravi u Nemačkoj bez važećih papira (viza, dozvola za boravak) može biti deportovana. To se odnosi i na turistički boravak koji prelazi dozvoljeni rok od 90 dana unutar šengenske zone.
3. Krivična dela ili ugrožavanje javne bezbednosti
Ako neko ko nema uređen status počini krivično delo u Nemačkoj, može biti deportovan nakon odsluženja kazne ili u toku postupka. Ovo uključuje krađe, nasilničko ponašanje, drogu i slično.
4. Rad na crno (ilegalni rad)
Državljani Srbije koji borave u Nemačkoj bez radne dozvole, a pritom rade „na crno“, podležu mogućnosti deportacije i zabrani ulaska u EU na više godina.
5. Zloupotreba socijalnih prava
U nekim slučajevima, deportacije se događaju ako se utvrdi da je neko zloupotrebio sistem socijalne pomoći ili da je prijavio lažne podatke prilikom dobijanja beneficija.
6. Prekinut boravišni status
Osobe koje su imale boravišnu dozvolu (npr. zbog braka, studija ili zaposlenja), a zatim izgubile taj status (razvod, prestanak studija, gubitak posla), a nisu regulisale novi status, takođe mogu biti deportovane.
Treba napomenuti da se u slučaju „Dablinskih transfera“ građani Srbije ne deportuju nazad u Srbiju, već u prvu zemlju EU u koju su ušli i gde su prvi put podneli zahtev za azil, ako je to primenljivo.
I. R.