Рекордан број депортованих из Немачке: СРБИ У ПРВИХ ПЕТ, А ОВО СУ РАЗЛОЗИ
У току 2024. године из Немачке је депортовано укупно 20.100 људи, што представља значајан пораст у односу на претходне године. Само у прва три месеца ове године, земљу је напустило принудним путем 6.151 особа, показују подаци из званичног одговора Савезне владе Немачке од 20. маја, на питање постављено у Бундестагу од стране опозиционе странке Левица.
Међу најчешће депортованим држављанима налазе се и грађани Србије. У првом кварталу 2024. године, у Србију је депортовано 291 особа, што нашу земљу сврстава у првих пет дестинација по броју повратника. Више депортованих било је само у Турску (502), Грузију (454), Француску (333) и Шпанију (325).
Према званичним подацима, током читаве 2024. године, из Немачке је у Србију депортовано 1.054 држављана, што је један од највиших бројева у последњој деценији.
Поред класичних депортација, забележено је и 1.715 такозваних „Даблинских трансфера“ – случајева у којима су мигранти враћени у земље ЕУ надлежне за обраду њиховог захтева за азил, у складу са Даблинском уредбом.
Више од трећине свих депортација обављено је скупим чартер летовима. Такве колективне репатријације биле су посебно трошковне у случају Пакистана (462.000 евра), Етиопије (418.000 евра), као и Нигерије, Гане и Камеруна (380.000 евра). Добар део трошкова сносила је агенција Европске уније за граничну и обалску стражу – Фронтекс.
Биће још више депортација
Досадашње депортације у 2024. реализоване су у оквиру система старе немачке владе, али нови кабинет који чине демохришћанске странке CDU/CSU и Социјалдемократе (SPD) најавио је да ће додатно појачати политику репатријације.
С обзиром на тренд и политичке најаве у Немачкој, очекује се да број депортација током 2025. буде још већи.
Разлози због којих се држављани Србије депортују из Немачке су различити, али најчешће спадају у следеће категорије:
1. Одбијен захтев за азил
Највећи број депортација српских држављана везан је за одбијене захтеве за азил. Немачка Србију сматра „безбедном земљом порекла“, што значи да се претпоставља да грађани Србије нису угрожени у својој земљи, осим у изузетним случајевима. Зато се захтеви за азил обично обрађују брзо и често се одбијају као неосновани.
2. Прекорачење боравка
Особа која борави у Немачкој без важећих папира (виза, дозвола за боравак) може бити депортована. То се односи и на туристички боравак који прелази дозвољени рок од 90 дана унутар шенгенске зоне.
3. Кривична дела или угрожавање јавне безбедности
Ако неко ко нема уређен статус почини кривично дело у Немачкој, може бити депортован након одслужења казне или у току поступка. Ово укључује крађе, насилничко понашање, дрогу и слично.
4. Рад на црно (илегални рад)
Држављани Србије који бораве у Немачкој без радне дозволе, а притом раде „на црно“, подлежу могућности депортације и забрани уласка у ЕУ на више година.
5. Злоупотреба социјалних права
У неким случајевима, депортације се догађају ако се утврди да је неко злоупотребио систем социјалне помоћи или да је пријавио лажне податке приликом добијања бенефиција.
6. Прекинут боравишни статус
Особе које су имале боравишну дозволу (нпр. због брака, студија или запослења), а затим изгубиле тај статус (развод, престанак студија, губитак посла), а нису регулисале нови статус, такође могу бити депортоване.
Треба напоменути да се у случају „Даблинских трансфера“ грађани Србије не депортују назад у Србију, већ у прву земљу ЕУ у коју су ушли и где су први пут поднели захтев за азил, ако је то применљиво.
И. Р.