SVE NAPETIJI ODNOS POLJOPRIVREDNIKA I PČELARA MOŽE RELAKSIRATI INTEGRALNA ZAŠTITA BILJA Nije hemija bogomdana

Još se pamti pomor pčela u Međumurju kada su pre pet godina bukvalno preko noći zbrisane cele zajednice iz više od 600 košnica, što je oko 50 miliona uginulih jedinki. 

Ovog proleća se sa sličnim nedaćama suočavaju i srpski pčelari, pa je nedavno Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, upozorio da je u pojedinim delovima zemlje polovina medonosnih pčela uginula, mada ima regiona i gde su uginuća 90 odsto.

Pri tome nisu samo pesticidi štetni za pčele. Stručnjaci upozoravaju da su pčelinje zajednice u stresu i zbog klimatskih promena. Kako je pojasnio Živadinović, velika lanjska suša ostavila je pčele bez neophodne hrane i one nisu stigle da odgaje novu generaciju. 

„Tako oslabljenima, bez dovoljno proteina iz polena, teže im je bilo da se izbore i sa bolestima koje inače vrebaju”, objasnio je prvi čovek srpskog pčelarstva. A tih bolesti, pre svega novih fela parazita, sve je više jer stižu sa toplijom klimom. I nisu na udaru samo medonosne pčele, koje žive u košnicama, već i drugi oprašivači, poput bumbara...”, kaže. 

Upravo stoga je veliki međunarodni projekat Climate Smart Advisors (CSA), koji okuplja čak 73 partnera iz 27 država sa idejom da se ubrza usvajanje klimatski pametne agrarne prakse u najširoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao jedan od svojih ciljeva zacrtao i brigu o očuvanju populacija polinatora. U našoj zemlji aktivnostima CSA koordinira novosadski Institut BioSens, pod čijim je okriljem osmišljen i kodizajnirani inovacionog eksperimenta (CoODIE) na 15 ari zasada oblačinske višnje u šumadijskom selu Junkovac kod Topole.

CoODIE naime podrazumeva primenu svih elemenata integralne zaštite voćnjaka – pokrovni usevi, cvetni i lovni pojasevi, lovne i feromonske klopke... U ovom ogledu se, drugim rečima, izbegava korišćenje insekticida, već je ideja da se za borbu protiv štetnih insekata – trešnjine muve i trešnjine vaši – koriste biloška sredstva, a ne organo-sintetički preparati, kao što je to slučaj u najširoj konvencionalnoj proizvodnji. 

– Ranije smo u višnjiku posejali cvetne pojaseve, čiji je zadatak da privlače polinatore – objašnjava za „Dnevnik” Jovan Krndija iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kragujevac. – S druge strane, instaliran je burkard aparat sa idejom da ustanovimo kada su u vazduhu prisutne spore Blumeriella jaapii, gljivičnog obolenja koje pravi ozbiljne probleme u proizvodnji višnje, kako bismo zasad tretirali samo u slučaju njihovog prisustva u voćnjaku. Takođe, protiv trešnjine muve koristili smo entomopatogenu gljivu Beauveria Bassiana, a važan korak je i tretiranje voćnjaka biopreparatom u vidu lutki Aphidoletes aphidimyza, koja se hrani crnom trešnjinom vaši. Jednostavno, ideja je da kada god i gde god je to moguće zamenimo pesticidne tretmane nepesticidenim alternativama. 

Deo CSA projekta su stoga i kompanije poput Bajera, BASF-a, beogradskog „Zelenog hita”...  čija je uloga upravo u razvijanju, u saradnji sa naučnom zajednicom, preparata koji će „raditi posao” a istovremeno biti prijateljski nastrojeni prema životnoj sredini. Tako su, recimo, u višnjiku korišćeni preparati koje je „Zeleni hit” obezbedio kroz saradnju sa holandskom kompanijom „Kopert”, svetskim liderom među proizvođačima korisnih organizama za oprašivanje i biološku zaštitu.

–„Zeleni hit” je dugogodišnji partner Instituta BioSens s kojim smo već uspešno završili jedan projekat iz programa Horizont, a sada smo i deo CSA – kaže nam master inženjer zaštite bilja Milica Momirović, čiji je otac prof. dr Nebojša Momirović pre četvrt veka osnovao ovu firmu. – Budući da smo posvećeni istraživanju i razvoju inovativnih rešenja u modernoj tehnologiji gajenja povrća i voća bez ostataka pesticida, jedan od naših fokusa je na integralnoj zaštiti bilja. A ona, osim vrhunske otpornosti sadnog materijala, između ostalog podrazumeva i kontrolu populacije štetnih insekata znalačkim korišćenjem organizama poput parazitnih osica i entomopatogenih nematoda, zatim primenom feromonskih klopki i dispenzera za ometanje parenja, kao i inovativnih biopesticidnih materija, dakle mera od kojih smo većinu primenili u junkovačkom višnjiku.

Na oglednom CoODIE polju u Junkovcu su takođe postavljene i posebno dizajnirane klopke za trešnjinu muvu, ali i „hoteli za insekte”. Zadatak ovih „hotela” je, inače, da privuku one korisne insekte, i to ne samo oprašivače, nego i predatora i parazitoida koji tamane štetočine. 

– Svesni često veoma napetih odnosa između pčelara i voćara, koji su posledica pre svega prekomerne i nekontrolisane primene hemijskih sredstava u periodu oprašivanja, odnosno cvetanja voća, naš ogled u okviru CSA projekta smo zato i postavili u voćnjaku proizvođača koji je istovremeno i pčelar, te jako dobro poznaje problematiku „obe strane” – kaže nam dr Aleksandra Ivezić, naučni saradnik na Institutu BioSens i jedan od CSA trenera. –  Jednostavno, krajnji cilj svih naših aktivnosti jeste da pokažemo i dokažemo da se može i drugačije, odnosno se može dobiti proizvod koji će biti vrhunskog kvaliteta, zdravstveno ispravan i potpuno bezbedan za potrošača, a da se pri tome minimalizuje upotreba hemiskih zaštitnih preparata, a samim tim i njihov uticaj na polinatore, pre svega populaciju divljih i gajenih pčela.