СВЕ НАПЕТИЈИ ОДНОС ПОЉОПРИВРЕДНИКА И ПЧЕЛАРА МОЖЕ РЕЛАКСИРАТИ ИНТЕГРАЛНА ЗАШТИТА БИЉА Није хемија богомдана

Још се памти помор пчела у Међумурју када су пре пет година буквално преко ноћи збрисане целе заједнице из више од 600 кошница, што је око 50 милиона угинулих јединки. 

Овог пролећа се са сличним недаћама суочавају и српски пчелари, па је недавно Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије, упозорио да је у појединим деловима земље половина медоносних пчела угинула, мада има региона и где су угинућа 90 одсто.

При томе нису само пестициди штетни за пчеле. Стручњаци упозоравају да су пчелиње заједнице у стресу и због климатских промена. Како је појаснио Живадиновић, велика лањска суша оставила је пчеле без неопходне хране и оне нису стигле да одгаје нову генерацију. 

„Тако ослабљенима, без довољно протеина из полена, теже им је било да се изборе и са болестима које иначе вребају”, објаснио је први човек српског пчеларства. А тих болести, пре свега нових фела паразита, све је више јер стижу са топлијом климом. И нису на удару само медоносне пчеле, које живе у кошницама, већ и други опрашивачи, попут бумбара...”, каже. 

Управо стога је велики међународни пројекат Climate Smart Advisors (CSA), који окупља чак 73 партнера из 27 држава са идејом да се убрза усвајање климатски паметне аграрне праксе у најширој пољопривредној производњи, као један од својих циљева зацртао и бригу о очувању популација полинатора. У нашој земљи активностима CSA координира новосадски Институт БиоСенс, под чијим је окриљем осмишљен и кодизајнирани иновационог експеримента (CoODIE) на 15 ари засада облачинске вишње у шумадијском селу Јунковац код Тополе.

CoODIE наиме подразумева примену свих елемената интегралне заштите воћњака – покровни усеви, цветни и ловни појасеви, ловне и феромонске клопке... У овом огледу се, другим речима, избегава коришћење инсектицида, већ је идеја да се за борбу против штетних инсеката – трешњине муве и трешњине ваши – користе билошка средства, а не органо-синтетички препарати, као што је то случај у најширој конвенционалној производњи. 

– Раније смо у вишњику посејали цветне појасеве, чији је задатак да привлаче полинаторе – објашњава за „Дневник” Јован Крндија из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Крагујевац. – С друге стране, инсталиран је буркард апарат са идејом да установимо када су у ваздуху присутне споре Blumeriella jaapii, гљивичног оболења које прави озбиљне проблеме у производњи вишње, како бисмо засад третирали само у случају њиховог присуства у воћњаку. Такође, против трешњине муве користили смо ентомопатогену гљиву Beauveria Bassiana, а важан корак је и третирање воћњака биопрепаратом у виду лутки Aphidoletes aphidimyza, која се храни црном трешњином ваши. Једноставно, идеја је да када год и где год је то могуће заменимо пестицидне третмане непестициденим алтернативама. 

Део CSА пројекта су стога и компаније попут Бајера, БАСФ-а, београдског „Зеленог хита”...  чија је улога управо у развијању, у сарадњи са научном заједницом, препарата који ће „радити посао” а истовремено бити пријатељски настројени према животној средини. Тако су, рецимо, у вишњику коришћени препарати које је „Зелени хит” обезбедио кроз сарадњу са холандском компанијом „Коперт”, светским лидером међу произвођачима корисних организама за опрашивање и биолошку заштиту.

–„Зелени хит” је дугогодишњи партнер Института БиоСенс с којим смо већ успешно завршили један пројекат из програма Хоризонт, а сада смо и део CSА – каже нам мастер инжењер заштите биља Милица Момировић, чији је отац проф. др Небојша Момировић пре четврт века основао ову фирму. – Будући да смо посвећени истраживању и развоју иновативних решења у модерној технологији гајења поврћа и воћа без остатака пестицида, један од наших фокуса је на интегралној заштити биља. А она, осим врхунске отпорности садног материјала, између осталог подразумева и контролу популације штетних инсеката зналачким коришћењем организама попут паразитних осица и ентомопатогених нематода, затим применом феромонских клопки и диспензера за ометање парења, као и иновативних биопестицидних материја, дакле мера од којих смо већину применили у јунковачком вишњику.

На огледном CoODIE пољу у Јунковцу су такође постављене и посебно дизајниране клопке за трешњину муву, али и „хотели за инсекте”. Задатак ових „хотела” је, иначе, да привуку оне корисне инсекте, и то не само опрашиваче, него и предатора и паразитоида који тамане штеточине. 

– Свесни често веома напетих односа између пчелара и воћара, који су последица пре свега прекомерне и неконтролисане примене хемијских средстава у периоду опрашивања, односно цветања воћа, наш оглед у оквиру ЦСА пројекта смо зато и поставили у воћњаку произвођача који је истовремено и пчелар, те јако добро познаје проблематику „обе стране” – каже нам др Александра Ивезић, научни сарадник на Институту БиоСенс и један од CSА тренера. –  Једноставно, крајњи циљ свих наших активности јесте да покажемо и докажемо да се може и другачије, односно се може добити производ који ће бити врхунског квалитета, здравствено исправан и потпуно безбедан за потрошача, а да се при томе минимализује употреба хемиских заштитних препарата, а самим тим и њихов утицај на полинаторе, пре свега популацију дивљих и гајених пчела.