КАД КОШНИЦА ПОСТАНЕ УЧИОНИЦА Вукашин Остојин – богослов по позиву, пчелар по страсти

Осим што студира, Вукашин већ десет година има један посебан хоби - бави се пчеларством.

- Прве две кошнице поклонио ми је стриц и у то време о пчелама нисам знао ништа. Онда сам кренуо полако да учим, да бих данас имао 40 кошница и много научио о пчелама. Али не све. Оно што сам научио до сада јесте да су пчеле толико комплексан организам да ћу о њима учити целог живота - почиње причу Вукашин Остојин.

Орловат је богат пашњацима поред Тамиша, па наш саговорник каже да је одлучио да производи само ливадски мед, односно да и не покушава са другим пашама осим сунцокретове.

- Пчеле не селимо јер је то и за њих и за нас велики стрес. Орловат нема уљане репице у атару, тако да смо се определили за ливадски мед и задовољни смо. Пчеле су нам у кући, ићи ће на пашу почетком јуна и биће тамо до Светог Илије. Онда следи врцање. Ове године смо имали велика угинућа. Ми око 50 одсто, неки пчелари и до 90 одсто. Но, већ смо се навикли. Једне године су ми испрскали пчеле на сунцокрету, преживело је буквално њих пет - додаје.

Пчеле су му, каже, донеле много задовољства.

- Иначе волим да сам у природи, а сада сам у природи са тако паметним и племенитим животињама као што су пчеле. Много бисмо могли од њих да научимо. Организоване су, посвећене, вредне. Кад једна кошница не ваља, она је осуђена на пропаст. Остале не дозвољавају да им једна поквари живот. Ако краљица не ваља, пчеле је убију. Изгледа сурово, али тако је. Не дозвољавају да једна кошница или једна јединка покваре остале – објашњава млади пчелар.

Мед из Вукашиновог пчелињака нађе пут до купаца у селу и у Београду.

- Мед се продаје за багателу. Не живим од тога, па ако не успем да га продам, лагерујем га. Некако мислим, једном ће имати цену. Мој мед је потпуно природан и стално говорим: природни мед мора да се кристалише или, како ми кажемо, ушећери. Морају и купци да уче и знају шта купују - сматра Вукашин.

Иако ужива у својим пчелама, број кошница неће повећавати.

- Имам онолико колико могу сам да радим и то је оптимално. Ове године први пут имам помоћ једног друга и то ми је за десет година први ученик - смеје се Вукашин и додаје да ће видети какав ће ђак бити и хоће ли га пчеле опчинити као њега.

Наш саговоник на крају наглашава и да ће, без обзира на то чиме ће се бавити у будућности, пчеле бити део његовог живота:

- Уписао сам се на факултет са идејом да постанем свештеник. Тек на факултету сам сазнао чиме могу да се бавим, тако да још нисам коначно одлучио. Али шта год то било, пчеле ће остати део мог живота, јер су у мој живот донеле много тога доброг... – закључује.