KAD KOŠNICA POSTANE UČIONICA Vukašin Ostojin – bogoslov po pozivu, pčelar po strasti

Osim što studira, Vukašin već deset godina ima jedan poseban hobi - bavi se pčelarstvom.

- Prve dve košnice poklonio mi je stric i u to vreme o pčelama nisam znao ništa. Onda sam krenuo polako da učim, da bih danas imao 40 košnica i mnogo naučio o pčelama. Ali ne sve. Ono što sam naučio do sada jeste da su pčele toliko kompleksan organizam da ću o njima učiti celog života - počinje priču Vukašin Ostojin.

Orlovat je bogat pašnjacima pored Tamiša, pa naš sagovornik kaže da je odlučio da proizvodi samo livadski med, odnosno da i ne pokušava sa drugim pašama osim suncokretove.

- Pčele ne selimo jer je to i za njih i za nas veliki stres. Orlovat nema uljane repice u ataru, tako da smo se opredelili za livadski med i zadovoljni smo. Pčele su nam u kući, ići će na pašu početkom juna i biće tamo do Svetog Ilije. Onda sledi vrcanje. Ove godine smo imali velika uginuća. Mi oko 50 odsto, neki pčelari i do 90 odsto. No, već smo se navikli. Jedne godine su mi isprskali pčele na suncokretu, preživelo je bukvalno njih pet - dodaje.

Pčele su mu, kaže, donele mnogo zadovoljstva.

- Inače volim da sam u prirodi, a sada sam u prirodi sa tako pametnim i plemenitim životinjama kao što su pčele. Mnogo bismo mogli od njih da naučimo. Organizovane su, posvećene, vredne. Kad jedna košnica ne valja, ona je osuđena na propast. Ostale ne dozvoljavaju da im jedna pokvari život. Ako kraljica ne valja, pčele je ubiju. Izgleda surovo, ali tako je. Ne dozvoljavaju da jedna košnica ili jedna jedinka pokvare ostale – objašnjava mladi pčelar.

Med iz Vukašinovog pčelinjaka nađe put do kupaca u selu i u Beogradu.

- Med se prodaje za bagatelu. Ne živim od toga, pa ako ne uspem da ga prodam, lagerujem ga. Nekako mislim, jednom će imati cenu. Moj med je potpuno prirodan i stalno govorim: prirodni med mora da se kristališe ili, kako mi kažemo, ušećeri. Moraju i kupci da uče i znaju šta kupuju - smatra Vukašin.

Iako uživa u svojim pčelama, broj košnica neće povećavati.

- Imam onoliko koliko mogu sam da radim i to je optimalno. Ove godine prvi put imam pomoć jednog druga i to mi je za deset godina prvi učenik - smeje se Vukašin i dodaje da će videti kakav će đak biti i hoće li ga pčele opčiniti kao njega.

Naš sagovonik na kraju naglašava i da će, bez obzira na to čime će se baviti u budućnosti, pčele biti deo njegovog života:

- Upisao sam se na fakultet sa idejom da postanem sveštenik. Tek na fakultetu sam saznao čime mogu da se bavim, tako da još nisam konačno odlučio. Ali šta god to bilo, pčele će ostati deo mog života, jer su u moj život donele mnogo toga dobrog... – zaključuje.