U „BILJINOJ SVAŠTAONICI“ KREATIVNO ŠIVENJE POSTALO BREND Zanati čuvaju mozak od pregorevanja

Kako je rekla za “Dnevnik”, pre skoro dve decenije, kada je počela da šije, nije ni slutila da će jednog dana imati svoju prodavnicu i radionicu.

– Moj deda je bio krojač, ali, nažalost, nisam imala priliku da učim od njega, te sam se snalazila na razne načine i upijala znanje gde god sam mogla jer je ljubav prema šivenju bila uvek prisutna – kazala je naša sagovornica. – Učila sam kroz razne škole, obuke, „krala“ znanje od iskusnih krojačica. Krenula sam da šijem za sebe, a došla do toga da sam napravila svoj brend. Pretežno sve radim sama, uz pomoć i podršku roditelja koja mi je veoma važna.

Biljanine rukotvorine su spoj funkcionalnosti i umetnosti. Tokom duge plovidbe kreativnim vodama, izrađivala je nakit, čestitke, dekupaž i pomalo šila, a kada je naišla na kreativnu blokadu, ceger koji je kupila na putovanju ponovo joj je pokrenuo maštu. Kako sama kaže, sada pravi sve za odlaganje sitnica – cegere, nesesere i torbe sa originalnim printovima, ali i jastučnice.

Pored toga što stvara, Biljana prenosi znanje drugima kroz školu šivenja, koju vodi sa mnogo posvećenosti. Ideja je potekla iz razgovora sa ljudima, koji mahom kod kuće poseduju mašinu za šivenje, ali ne umeju da je koriste.

– Početak je bio težak, jer sam možda uzela prevelik zalogaj za jednog početnika, ali kroz sve ove godine veoma sam napredovala kao učitelj, puno ulažem u samu edukaciju. Grupe su male, jer želim da se posvetim svakome, da mogu da odgovorim na svako pitanje i rešim svaku nedoumicu – rekla je Biljana, i dodala da od polaznica dobija samo pohvale.

Kursevi su organizovani po nivoima, polazi se od osnovnog, upoznavanja sa mašinom i materijalima, pa sve do naprednih projekata i jednodnevnih tematskih radionica. Već na početnim časovima polaznici izlaze iz radionice sa svojim prvim ručno sašivenim predmetom – cegerom ili jastučnicom.

Kao kreatorka, Biljana voli da radi sa keperom, materijalom za koji, kako kaže, zna kako se ponaša. Printove na svoje proizvode nanosi tehnikama sitoštampe i folija. Njena publika su uglavnom mladi i mame sa decom, a proizvode prodaje preko sajta i direktno iz radionice, uz prethodnu najavu.

– Najčešće inspiracija dođe sasvim slučajno, na putovanjima ili ulici, a ponekad mi je dovoljno da vidim nešto što mi se sviđa i moj mozak već traži način kako da to napravim u svojoj izvedbi – istakla je ona. – Često se i pored svih dostupnih printova traži baš onaj poseban. Kroz godine, poslovanje mi se dosta promenilo, stalno se ukazuju prilike za izlaganje na novim mestima, ali se mnoga i zatvaraju. Same bazare i sajmove ručnih radova sam prestala da posećujem jer sam se umorila od vugljenja kofera punih stvari, a i kotizacije za učešće su preskupe.

Najveći problem u poslovanju je, kako objašnjava, konkurencija u vidu jeftine uvozne robe iz Kine i Turske. Ipak, Biljana ističe da ručni rad ne može parirati masovnoj proizvodnji, ni cenom ni kvalitetom.

– Veliko je nepoverenje da je nešto uveženo i stavljeno pod etiketu ručnog rada, te se desi da kupci proveravaju autentičnost, što nama koji radimo sami nije teško dokazati slikom iz radionice – rekla je naša sagovornica. – Ljudi će više ceniti ručni rad kad budu svesni toga koliko je vremena, truda i ulaganja potrebno za izradu jednog komada.

Za budućnost, Biljana planira da dodatno razvije školu šivenja, uvede nove proizvode iz radionice u ponudu i veruje da je ručni rad danas potrebniji nego ikada.

– Ranije se ručni rad nije cenio, ali srećom to se sada menja – naglasila je. – Ljudi postaju svesni toga da ručni rad nisu samo heklani miljei, nego da može da se napravi i nešto modernije. Vez je postao veoma popularan zadnjih godina, jer su same šeme i slike postale prilagođene mladima, te se oni više interesuju za to. Način za popularizaciju ručnih radova je da se ljudima ti radovi približe, i to u smislu dostupnih radionica i obuka, kao i dostupnosti samih materijala, a naposletku i mogućnosti za prodaju tih radova. Ručni rad je veoma bitan u vremenu brzog života, jer nas čuva od sagorevanja – rad rukama čuva mozak.

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.