У „БИЉИНОЈ СВАШТАОНИЦИ“ КРЕАТИВНО ШИВЕЊЕ ПОСТАЛО БРЕНД Занати чувају мозак од прегоревања
Оснивачица препознатљивог новосадског бренда ручно рађених торби, несесера и јастучница „Биљина сваштаоница“ Биљана Дудаш својим радом и енергијом инспирише и ствара простор за оне који желе да шивење науче – и да од тога направе посао.
Како је рекла за “Дневник”, пре скоро две деценије, када је почела да шије, није ни слутила да ће једног дана имати своју продавницу и радионицу.
– Мој деда је био кројач, али, нажалост, нисам имала прилику да учим од њега, те сам се сналазила на разне начине и упијала знање где год сам могла јер је љубав према шивењу била увек присутна – казала је наша саговорница. – Учила сам кроз разне школе, обуке, „крала“ знање од искусних кројачица. Кренула сам да шијем за себе, а дошла до тога да сам направила свој бренд. Претежно све радим сама, уз помоћ и подршку родитеља која ми је веома важна.
Биљанине рукотворине су спој функционалности и уметности. Током дуге пловидбе креативним водама, израђивала је накит, честитке, декупаж и помало шила, а када је наишла на креативну блокаду, цегер који је купила на путовању поново јој је покренуо машту. Како сама каже, сада прави све за одлагање ситница – цегере, несесере и торбе са оригиналним принтовима, али и јастучнице.
Поред тога што ствара, Биљана преноси знање другима кроз школу шивења, коју води са много посвећености. Идеја је потекла из разговора са људима, који махом код куће поседују машину за шивење, али не умеју да је користе.
– Почетак је био тежак, јер сам можда узела превелик залогај за једног почетника, али кроз све ове године веома сам напредовала као учитељ, пуно улажем у саму едукацију. Групе су мале, јер желим да се посветим свакоме, да могу да одговорим на свако питање и решим сваку недоумицу – рекла је Биљана, и додала да од полазница добија само похвале.
Како истиче, интересовање за школу шивења је велико, и док неки уче за себе, неколико њих је покренуло свој посао са шивењем, на шта је посебно поносна.
Курсеви су организовани по нивоима, полази се од основног, упознавања са машином и материјалима, па све до напредних пројеката и једнодневних тематских радионица. Већ на почетним часовима полазници излазе из радионице са својим првим ручно сашивеним предметом – цегером или јастучницом.
Као креаторка, Биљана воли да ради са кепером, материјалом за који, како каже, зна како се понаша. Принтове на своје производе наноси техникама ситоштампе и фолија. Њена публика су углавном млади и маме са децом, а производе продаје преко сајта и директно из радионице, уз претходну најаву.
– Најчешће инспирација дође сасвим случајно, на путовањима или улици, а понекад ми је довољно да видим нешто што ми се свиђа и мој мозак већ тражи начин како да то направим у својој изведби – истакла је она. – Често се и поред свих доступних принтова тражи баш онај посебан. Кроз године, пословање ми се доста променило, стално се указују прилике за излагање на новим местима, али се многа и затварају. Саме базаре и сајмове ручних радова сам престала да посећујем јер сам се уморила од вугљења кофера пуних ствари, а и котизације за учешће су прескупе.
Највећи проблем у пословању је, како објашњава, конкуренција у виду јефтине увозне робе из Кине и Турске. Ипак, Биљана истиче да ручни рад не може парирати масовној производњи, ни ценом ни квалитетом.
– Велико је неповерење да је нешто увежено и стављено под етикету ручног рада, те се деси да купци проверавају аутентичност, што нама који радимо сами није тешко доказати сликом из радионице – рекла је наша саговорница. – Људи ће више ценити ручни рад кад буду свесни тога колико је времена, труда и улагања потребно за израду једног комада.
За будућност, Биљана планира да додатно развије школу шивења, уведе нове производе из радионице у понуду и верује да је ручни рад данас потребнији него икада.
– Раније се ручни рад није ценио, али срећом то се сада мења – нагласила је. – Људи постају свесни тога да ручни рад нису само хеклани миљеи, него да може да се направи и нешто модерније. Вез је постао веома популаран задњих година, јер су саме шеме и слике постале прилагођене младима, те се они више интересују за то. Начин за популаризацију ручних радова је да се људима ти радови приближе, и то у смислу доступних радионица и обука, као и доступности самих материјала, а напослетку и могућности за продају тих радова. Ручни рад је веома битан у времену брзог живота, јер нас чува од сагоревања – рад рукама чува мозак.
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.