IZNENAĐUJUĆE STVARI KOJE DIŽU KRVNI PRITISAK Nisu so i stres i bes jedini

Dodati šećeri mogu imati još veći uticaj na krvni pritisak od same soli, naročito u prerađenom obliku poput kukuruznog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze. Osobe koje unose više dodatih šećera u ishrani beleže značajan porast i gornjeg i donjeg pritiska. 

Samo jedno gazirano piće od 700 ml u proseku podiže sistolni pritisak (gornja vrednost, meri se tokom otkucaja srca) za 15 poena, a dijastolni (donja vrednost, meri se između otkucaja) za 9 poena.

Usamljenost

Ovde nije reč samo o broju prijatelja koje imate, već o osećaju povezanosti. Stres i depresija ne objašnjavaju u potpunosti ovaj efekat. Štaviše, problem se pogoršava vremenom.

U jednoj studiji, kod osoba koje su se najusamljenije osećale, sistolni pritisak je za četiri godine porastao za više od 14 poena. Istraživači veruju da konstantan strah od odbacivanja, razočaranja i povećana budnost u vezi 

Apneja tokom spavanja

Osobe koje pate od apneje u snu imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska i drugih srčanih problema. Kada vam se disanje prekida tokom sna, nervni sistem oslobađa hemikalije koje podižu pritisak. Uz to, smanjen je i unos kiseonika, što može oštetiti zidove krvnih sudova i dodatno otežati regulaciju krvnog pritiska u budućnosti.

Nedostatak kalijuma

Bubrezima je potreban pravilan balans natrijuma i kalijuma kako bi održavali odgovarajuću količinu tečnosti u krvi. Dakle, čak i ako unosite malo soli, možete imati povišen pritisak ako ne unosite dovoljno voća, povrća, mahunarki, nemasnih mlečnih proizvoda ili ribe. Iako su banane često prva asocijacija na kalijum, brokoli, vodeni kesten, spanać i drugo lisnato povrće su još bolji izbor, naročito ako pazite na telesnu težinu.

Bol

Iznenadan, akutni bol aktivira nervni sistem i podiže krvni pritisak. Ovaj efekat se može primetiti ako stavite ruku u ledenu vodu, pritisnete jagodicu prsta ili dobijete blagi električni šok.

Biljni dodaci ishrani

Uzimanje dodataka poput ginka, žen-šena, guarane, efedre, gorke narandže ili kantariona može podići krvni pritisak ili uticati na delovanje lekova, uključujući i one koji služe za regulisanje hipertenzije.

sa sopstvenom bezbednošću menjaju način na koji telo funkcioniše.

Problemi sa štitnom žlezdom

Kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, usporava se rad srca i smanjuje elastičnost arterija. Nizak nivo hormona takođe može povećati nivo „lošeg“ LDL holesterola, što dodatno ukrućuje krvne sudove.

Krv tada teže prolazi kroz teže elastične sudove, što povećava pritisak. Iako je ređe, i prevelika količina hormona štitne žlezde može uzrokovati jače i brže otkucaje srca, što takođe doprinosi porastu krvnog pritiska.

toalet najmanje tri sata, prosečan sistolni pritisak je bio viši za oko 4 poena, a dijastolni za 3 poena. Slični efekti zabeleženi su i kod muškaraca i kod osoba različitih starosnih grupa.

Dehidratacija

Kada ćelijama u telu nedostaje vode, krvni sudovi se skupljaju. To se dešava jer mozak šalje signal hipofizi da oslobodi hemikaliju koja ih sužava. Istovremeno, bubrezi smanjuju izlučivanje urina kako bi sačuvali postojeću tečnost, što dodatno podstiče skupljanje sitnih krvnih sudova u srcu i mozgu.