MILICA IZ ČAČKA PLETE SEDAM DECENIJA!  U osmoj deceniji vredne ruke poletno rade, to joj je lek

Načila je ovaj ručni rad kad je bila devojčica i od njega i dalje ne odustaje, čuva staru srpsku tradiciju i običaje i seća na neka stara, drugačija vremena.

- Rođena sam u siromašnoj porodici u selu Sirogojno, gde smo svi živeli isključivo od svoga rada. Šta smo zaradili - to smo i imali. Majka me je učila da moram da pletem. Kad bih pošla da čuvam ovce, govorila bi: Baci knjigu, od knjige se ne živi, doći će vreme kad će te igle hraniti. To mi je ostalo duboko urezano u sećanje“, priča Milica za RINU.

Kada je u Sirogojnu otvorena domaća radinost, Milica joj se odmah pridružila i ubrzo postala jedna od najuspešnijih pletilja tog kraja. Nakon udaje preselila se u Čačak, zasnovala porodicu, ali ljubav prema pletivu nije prestajala. I danas, sa osamdeset godina, takmiči se, putuje i osvaja nagrade.

- I dalje pletem, i dalje me to drži. To je moj život, kaže Milica.

Ova vredna žena iz naroda do sada je osvojila više od 50 priznanja za svoje umeće u pletenju i heklanju. Potičući iz pletiljske kolevke kakva je Sirogojno, Milica je, kako kaže, odrasla na „čvrstim temeljima“.

- Radim sve torbe, letnju garderobu, kape, zimske jakne od čiste vune… Iako je leto, traže se džemperi, čarape, jakne. Uvek imam posla.“

Za Milicu, štrikanje nije naporno. Naprotiv, ono joj je lek.

- Dok sam radila u fabrici, u torbi su mi uvek bile igle i konac. Na pauzi nisam pila kafu, ja sam plela“, kaže sa osmehom.

Smatra da su ključ života rad, raspoloženje i porodica.

- Važno je da čovek radi ono što voli. Raspoloženje, rad, sloga, pesma, igra, druženje, prijateljstvo, sve to nosi život, ali porodica je temelj svega, poručuje ova vredna žena.

Od svih priznanja, Milici je posebno draga nagrada sa Svetskog festivala hrane “Sfehran” u Vrnjačkoj Banji, jer spaja dve njene ljubavi: ručni rad i kulturno nasleđe.