МИЛИЦА ИЗ ЧАЧКА ПЛЕТЕ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА!  У осмој деценији вредне руке полетно раде, то јој је лек

Начила је овај ручни рад кад је била девојчица и од њега и даље не одустаје, чува стару српску традицију и обичаје и сећа на нека стара, другачија времена.

- Рођена сам у сиромашној породици у селу Сирогојно, где смо сви живели искључиво од свога рада. Шта смо зарадили - то смо и имали. Мајка ме је учила да морам да плетем. Кад бих пошла да чувам овце, говорила би: Баци књигу, од књиге се не живи, доћи ће време кад ће те игле хранити. То ми је остало дубоко урезано у сећање“, прича Милица за РИНУ.

Када је у Сирогојну отворена домаћа радиност, Милица јој се одмах придружила и убрзо постала једна од најуспешнијих плетиља тог краја. Након удаје преселила се у Чачак, засновала породицу, али љубав према плетиву није престајала. И данас, са осамдесет година, такмичи се, путује и осваја награде.

- И даље плетем, и даље ме то држи. То је мој живот, каже Милица.

Ова вредна жена из народа до сада је освојила више од 50 признања за своје умеће у плетењу и хеклању. Потичући из плетиљске колевке каква је Сирогојно, Милица је, како каже, одрасла на „чврстим темељима“.

- Радим све торбе, летњу гардеробу, капе, зимске јакне од чисте вуне… Иако је лето, траже се џемпери, чарапе, јакне. Увек имам посла.“

За Милицу, штрикање није напорно. Напротив, оно јој је лек.

- Док сам радила у фабрици, у торби су ми увек биле игле и конац. На паузи нисам пила кафу, ја сам плела“, каже са осмехом.

Сматра да су кључ живота рад, расположење и породица.

- Важно је да човек ради оно што воли. Расположење, рад, слога, песма, игра, дружење, пријатељство, све то носи живот, али породица је темељ свега, поручује ова вредна жена.

Од свих признања, Милици је посебно драга награда са Светског фестивала хране “Сфехран” у Врњачкој Бањи, јер спаја две њене љубави: ручни рад и културно наслеђе.