СЕДАМ ПОБЕДА У СЕДАМ УТАКМИЦА Наше одбојкашице у полуфиналу ЕП у Турској, са Мином Поповић као провереним оружјем на блоку
План је био да одбојкашице Србије стигну до полуфинала Европског првенства.
То су и оствариле. Да ли је план био да и Мина Поповић буде са њима? Њен није – али је воља судбине била другачија.
Изабранице Зорана Терзића су у седам утакмица оствариле седам победа. Тај резултат обезбедио им је место међу четири најбоља тима на Старом континенту – осми пут узастопно.
То је био први циљ од почетка. Није се мењао ни онда када је због здравствених проблема било јасно да са тимом неће бити Маја Алексић, ни онда када је тешку повреду доживела Маша Киров... Јер имао је Зоран Терзић сигурну опцију – упутио је позив Мини Поповић.
И Србија је поново добила проверено оружје на позицији средњег блокера. Искуство, смиреност и квалитет Мине Поповић били су од великог значаја у преломним моментима.
Сада „плаве“ у полуфиналу чекају победника меча Немачка – Турска, а причало се да су актуелне европске шампионке бирале нашу половину жреба и да се нису баш трудиле у мечу са Пољском.
- Да, причало се о томе доста, али не треба ми играчи уопште да улазимо у то и да се бавимо тим стварима. Ако јесу, оно што се каже, њихова ствар. На нама је да гурамо нашу причу, оно како смо ми увек радили. Суштински, није нам то толико битно јер свакако ко жели да освоји титулу, мора сваког да победи. Тако да обрни-окрени, полуфинале, финале - мора да се победи. Ми то желимо, апсолутно. Надамо се томе и за то смо радиле. Видећемо шта ће бити, има пуно фактора – истакла је Мина у разговору за Спортал.
Србија је згазила све до полуфинала, а најбоље је сачувала за Истанбул
Њен повратак у национални тим десио се практично преко ноћи, па се наметнуло и питање како се уклопила у овај састав.
- Ја сам стварно дошла изненада, то није било у плану за ову годину, иако се Терза шалио: "Бићеш ти ту". Сплетом неких не тако лепих околности, тако се и десило. Стварно ми је жао пре свега због Маше која је млада и која је кренула да игра феноменално... Од кад је дошла у репрезентацију, била сам ту уз њу и навијала за њу. Стварно је предивна и драга девојка и одличан спортиста. С друге стране и Маја је имала тај проблемом... Тако да сам ја дошла ту ето тако изненада – сложила се.
- Од кад сам стигла, трудила сам се да разумем нову атмосферу, нову генерацију, нове и шале и динамику екипе... Тако да мени је лепо. Искрено уживам. Имала сам времена да се мало дистанцирам од свега овога, што ми је баш значило. И мислим да сам стварно дошла са позитивном енергијом. То је била моја идеја, да мој допринос буде такав пре свега. А онда наравно и на терену.
Тијана ме увек одушеви
Током једног преноса камера је ухватила Мину Поповић и Тијану Бошковић у занимљивом разговору. Очигледно је било да се забављају: "Знамо се баш дуго Тића и ја, она је невероватна и увек се одушевим када је видим на терену иако знам колико је добра. Када смо заједно у репрезентацији делује ми јос моћније некако. Много поштовања имамо једна према другој и мислим да смо ми који смо дуго заједно стварно везани свим тим искуствима – наши смо и увек имамо осећај припадности".
У репрезентацији је чак девет девојака – укључујући и повређену Мињу Осмајић и млађану Нађу Антоновић која није у протоколу за утакмице – које су први пут дошле на првенство Европе.
- Мислим да су да су оваква такмичења и овакве ситуације стварно за искуство права ствар, јер не постоји други начин да се да се научи и да се прође кроз ово све, него да се одигра и осети мало можда и притисак и можда већи адреналин, ентузијазам – истиче Поповић, па додаје:
- Трудим се да стварно имам пуно разумевања и за њих и можда за неке ствари које раде другачије него што смо ми радиле. Али опет, и то је нормално јер ово је сад њихово време и треба да доминира њихова енергија. Ми старије можемо да им пренесемо нека искуства и дамо савете јер смо већ прошле то.
А ти савети су:
- Углавном је то нешто конкретније у игри, пред поен, подсећање на неке задатке, ко на кога иде у блоку... Конкретне ствари у терену. А и ако треба да се поприча са њима, да се подели искуство, ми искусније можемо и да препознамо неке ствари које се у њима дешавају, неке борбе - јер смо и саме то прошле. И онда можда да предупредимо неке њихове и ломове. То је моја мисија.
Ми блокери се држимо заједно
Србија је деценијама била фабрика за врхунске средње блокере, па иако су због пехова испале две важне играчице, квалитет на тој позицији ни овог пута није изостао: "Јесте, тачно, ја сам то увек причала. И ми средњи блокери волимо да се држимо заједно и да се тако подржавамо. И стварно последњих колико година на тој позицији никад проблема није било. И када се деси и нека повреда или проблем, увек се појави неко ко одради посао на одличан начин, тако да мислим да ту и за будућност нема бриге."
Иако јој је то сада мисија, свакако јој није био план за ово лето.
Такав је био договор са Терзом, јер сам и прошле године имала проблем са раменом, опорављала се стварно дуго јер се нисам ни форсирала, дала сам телу времена да се опорави. Осетила сам да ми треба пауза, и због рамена, а и генерално.
Ове године смо договорили да опет одморим... Нисам хтела да се ту нешто опраштам, не опраштам, просто сам пустила да иде својим током. И ево десило се тако да сам опет ту.
Планирала сам у августу да кренем са одбојком, јер тек у новембру идем у Америку. Радила сам физички део, теретану... И онда кад се све ово издешавало имала сам бар неку базу.
Првих недељу дана смо се сви смејали колико сам се умарала бар што се те одбојке тиче. Али после све то већ дође на своје.
Колико год ми увек желели тај одмор, повратак у репрезентацију је увек као повратак другој кући. Како год то звучало, стварно јесте тако.
Открила је Мина и где је била када је стигао позив селектора Терзића.
- Била сам на мору, на одмору у Грчкој. И наравно пратила сам утакмице Лиге нација, видела сам да се Маша повредила, баш ми је било жао и баш сам се забринула. Онда нису били сигурни шта ће бити са Мајом, да ли ће моћи или неће. Када су схватили да ни она не може да буде ту, онда смо се чули. Није било много простора за моје премишљање, размишљање и тако даље. Терза као Терза: "Хајде, Минка". Ја сам рекла: "Добро, хајде". И то је било то.
До сада је добро упознала и неке нове саиграчице – девојке које су будућност српске одбојке.
Има стварно пуно потенцијала, неке девојке су већ сада на добром нивоу и на добром путу. Само им желим да наставе да раде, да напредују - не само спортски, него у свим сегментима.
Овај пут који пружа спорт је тако једна лепа прилика и доноси толико тога лепог, да само треба то да искористе на прави начин. Не мислим само на спорт, већ и на животна искуства и путовања и сазнања и упознавања и различитих и култура и језика и народа, то баш обогаћује човека.
Баш им желим да направе много успеха и да пуно порасту и да уживају у том тренутку.
Јавност у Србији годинама је навикнута искључиво на медаље и највиша постоља, а сада треба бити стрпљив.
- Јесте. То нам је наметнуто успесима те генерације у којој се један такав спој десио - наравно уз рад без којег ништа не би било. Али ни то није дошло преко ноћи. Потребно је, наравно стрпљење. И наравно да ништа не мора и наравно да ништа није засигурно... Па ево видели смо прошле године на Светском првенству када се Тијана повредила. Опет се одиграла феноменална утакмица против Холандије у осмини финала и било је и позитивних ствари. Ја уопште то не доживљавам као неки велики неуспех или не дај боже нешто лоше, просто само један процес раста и развоја и мислим да ће све доћи на своје.
Све ово на шта указује, Мина зна из сопственог искуства.
- Мислим да ми је спорт, и пре свега репрезентација, донео много. Те 2015. сам стварно била једно дете... Сви ми који се бавимо спортом се свакодневно суочавамо сами са собом и не постоји пречица, не постоји неки лакши пут – већ сваког дана мораш да се погледаш у огледало, не можеш да избегнеш, не можеш да се сакријеш, све се види. Чак и да не виде други, ти знаш, не можеш побећи од тога. Тако да мислим да је то оно што је најлепши и најтежи део, то суочавање са собом. И у таквој ситуацији је тешко да не порасте човек и да не научи. За нас тврдоглаве бунтовнике, то је један одличан вид васпитања, ма не заправо васпитања, него ето одрастања и сазревања.
Чак и селектор Терзић тврди да се током година променио.
- Омекшао је и он, али ствари које ја стварно волим и ценим и поштујем код њега су и даље исте. Е сад, и он сам каже да је морао мало да промени приступ, неке методе које су раније радиле више не раде. Променио се он према млађима, али нас старије врло лако врати на фабричка подешавања. Знамо се дуго и знамо шта су ствари које он од нас очекује и шта он тражи од нас и које су грешке које не треба да се дешавају. Он је увек био врло јасан у својим захтевима, што што се мени увек допадало.
Радујем се повратку Русије
Русија ће од наредне године моћи да учествује у међународним такмичењима. С обзиром на то да је играла у тој земљи, Поповић каже: "Радује ме то. Они имају озбиљан квалитет. Ја сам била прва особа која се јако плашила Русије и тог искуства, и путовања, и зиме, и свега. Али толико сам пуна лепих лепих утисака и искустава… И мислим да ће они стварно допринети тој светској сцени, јер имају много младих и талентованих играчица. Ко је био тамо и видео, зна да је то озбиљан потенцијал."
А Мини се спрема још једна промена, јер ће током предстојеће клупске сезоне играти у Сједињеним Америчким Државама.
(Blic.rs)