SEDAM POBEDA U SEDAM UTAKMICA Naše odbojkašice u polufinalu EP u Turskoj, sa Minom Popović kao proverenim oružjem na bloku
Plan je bio da odbojkašice Srbije stignu do polufinala Evropskog prvenstva.
To su i ostvarile. Da li je plan bio da i Mina Popović bude sa njima? Njen nije – ali je volja sudbine bila drugačija.
Izabranice Zorana Terzića su u sedam utakmica ostvarile sedam pobeda. Taj rezultat obezbedio im je mesto među četiri najbolja tima na Starom kontinentu – osmi put uzastopno.
To je bio prvi cilj od početka. Nije se menjao ni onda kada je zbog zdravstvenih problema bilo jasno da sa timom neće biti Maja Aleksić, ni onda kada je tešku povredu doživela Maša Kirov... Jer imao je Zoran Terzić sigurnu opciju – uputio je poziv Mini Popović.
I Srbija je ponovo dobila provereno oružje na poziciji srednjeg blokera. Iskustvo, smirenost i kvalitet Mine Popović bili su od velikog značaja u prelomnim momentima.
Sada „plave“ u polufinalu čekaju pobednika meča Nemačka – Turska, a pričalo se da su aktuelne evropske šampionke birale našu polovinu žreba i da se nisu baš trudile u meču sa Poljskom.
- Da, pričalo se o tome dosta, ali ne treba mi igrači uopšte da ulazimo u to i da se bavimo tim stvarima. Ako jesu, ono što se kaže, njihova stvar. Na nama je da guramo našu priču, ono kako smo mi uvek radili. Suštinski, nije nam to toliko bitno jer svakako ko želi da osvoji titulu, mora svakog da pobedi. Tako da obrni-okreni, polufinale, finale - mora da se pobedi. Mi to želimo, apsolutno. Nadamo se tome i za to smo radile. Videćemo šta će biti, ima puno faktora – istakla je Mina u razgovoru za Sportal.
Srbija je zgazila sve do polufinala, a najbolje je sačuvala za Istanbul
Njen povratak u nacionalni tim desio se praktično preko noći, pa se nametnulo i pitanje kako se uklopila u ovaj sastav.
- Ja sam stvarno došla iznenada, to nije bilo u planu za ovu godinu, iako se Terza šalio: "Bićeš ti tu". Spletom nekih ne tako lepih okolnosti, tako se i desilo. Stvarno mi je žao pre svega zbog Maše koja je mlada i koja je krenula da igra fenomenalno... Od kad je došla u reprezentaciju, bila sam tu uz nju i navijala za nju. Stvarno je predivna i draga devojka i odličan sportista. S druge strane i Maja je imala taj problemom... Tako da sam ja došla tu eto tako iznenada – složila se.
- Od kad sam stigla, trudila sam se da razumem novu atmosferu, novu generaciju, nove i šale i dinamiku ekipe... Tako da meni je lepo. Iskreno uživam. Imala sam vremena da se malo distanciram od svega ovoga, što mi je baš značilo. I mislim da sam stvarno došla sa pozitivnom energijom. To je bila moja ideja, da moj doprinos bude takav pre svega. A onda naravno i na terenu.
Tijana me uvek oduševi
Tokom jednog prenosa kamera je uhvatila Minu Popović i Tijanu Bošković u zanimljivom razgovoru. Očigledno je bilo da se zabavljaju: "Znamo se baš dugo Tića i ja, ona je neverovatna i uvek se oduševim kada je vidim na terenu iako znam koliko je dobra. Kada smo zajedno u reprezentaciji deluje mi jos moćnije nekako. Mnogo poštovanja imamo jedna prema drugoj i mislim da smo mi koji smo dugo zajedno stvarno vezani svim tim iskustvima – naši smo i uvek imamo osećaj pripadnosti".
U reprezentaciji je čak devet devojaka – uključujući i povređenu Minju Osmajić i mlađanu Nađu Antonović koja nije u protokolu za utakmice – koje su prvi put došle na prvenstvo Evrope.
- Mislim da su da su ovakva takmičenja i ovakve situacije stvarno za iskustvo prava stvar, jer ne postoji drugi način da se da se nauči i da se prođe kroz ovo sve, nego da se odigra i oseti malo možda i pritisak i možda veći adrenalin, entuzijazam – ističe Popović, pa dodaje:
- Trudim se da stvarno imam puno razumevanja i za njih i možda za neke stvari koje rade drugačije nego što smo mi radile. Ali opet, i to je normalno jer ovo je sad njihovo vreme i treba da dominira njihova energija. Mi starije možemo da im prenesemo neka iskustva i damo savete jer smo već prošle to.
A ti saveti su:
- Uglavnom je to nešto konkretnije u igri, pred poen, podsećanje na neke zadatke, ko na koga ide u bloku... Konkretne stvari u terenu. A i ako treba da se popriča sa njima, da se podeli iskustvo, mi iskusnije možemo i da prepoznamo neke stvari koje se u njima dešavaju, neke borbe - jer smo i same to prošle. I onda možda da predupredimo neke njihove i lomove. To je moja misija.
Mi blokeri se držimo zajedno
Srbija je decenijama bila fabrika za vrhunske srednje blokere, pa iako su zbog pehova ispale dve važne igračice, kvalitet na toj poziciji ni ovog puta nije izostao: "Jeste, tačno, ja sam to uvek pričala. I mi srednji blokeri volimo da se držimo zajedno i da se tako podržavamo. I stvarno poslednjih koliko godina na toj poziciji nikad problema nije bilo. I kada se desi i neka povreda ili problem, uvek se pojavi neko ko odradi posao na odličan način, tako da mislim da tu i za budućnost nema brige."
Iako joj je to sada misija, svakako joj nije bio plan za ovo leto.
Takav je bio dogovor sa Terzom, jer sam i prošle godine imala problem sa ramenom, oporavljala se stvarno dugo jer se nisam ni forsirala, dala sam telu vremena da se oporavi. Osetila sam da mi treba pauza, i zbog ramena, a i generalno.
Ove godine smo dogovorili da opet odmorim... Nisam htela da se tu nešto opraštam, ne opraštam, prosto sam pustila da ide svojim tokom. I evo desilo se tako da sam opet tu.
Planirala sam u avgustu da krenem sa odbojkom, jer tek u novembru idem u Ameriku. Radila sam fizički deo, teretanu... I onda kad se sve ovo izdešavalo imala sam bar neku bazu.
Prvih nedelju dana smo se svi smejali koliko sam se umarala bar što se te odbojke tiče. Ali posle sve to već dođe na svoje.
Koliko god mi uvek želeli taj odmor, povratak u reprezentaciju je uvek kao povratak drugoj kući. Kako god to zvučalo, stvarno jeste tako.
Otkrila je Mina i gde je bila kada je stigao poziv selektora Terzića.
- Bila sam na moru, na odmoru u Grčkoj. I naravno pratila sam utakmice Lige nacija, videla sam da se Maša povredila, baš mi je bilo žao i baš sam se zabrinula. Onda nisu bili sigurni šta će biti sa Majom, da li će moći ili neće. Kada su shvatili da ni ona ne može da bude tu, onda smo se čuli. Nije bilo mnogo prostora za moje premišljanje, razmišljanje i tako dalje. Terza kao Terza: "Hajde, Minka". Ja sam rekla: "Dobro, hajde". I to je bilo to.
Do sada je dobro upoznala i neke nove saigračice – devojke koje su budućnost srpske odbojke.
Ima stvarno puno potencijala, neke devojke su već sada na dobrom nivou i na dobrom putu. Samo im želim da nastave da rade, da napreduju - ne samo sportski, nego u svim segmentima.
Ovaj put koji pruža sport je tako jedna lepa prilika i donosi toliko toga lepog, da samo treba to da iskoriste na pravi način. Ne mislim samo na sport, već i na životna iskustva i putovanja i saznanja i upoznavanja i različitih i kultura i jezika i naroda, to baš obogaćuje čoveka.
Baš im želim da naprave mnogo uspeha i da puno porastu i da uživaju u tom trenutku.
Javnost u Srbiji godinama je naviknuta isključivo na medalje i najviša postolja, a sada treba biti strpljiv.
- Jeste. To nam je nametnuto uspesima te generacije u kojoj se jedan takav spoj desio - naravno uz rad bez kojeg ništa ne bi bilo. Ali ni to nije došlo preko noći. Potrebno je, naravno strpljenje. I naravno da ništa ne mora i naravno da ništa nije zasigurno... Pa evo videli smo prošle godine na Svetskom prvenstvu kada se Tijana povredila. Opet se odigrala fenomenalna utakmica protiv Holandije u osmini finala i bilo je i pozitivnih stvari. Ja uopšte to ne doživljavam kao neki veliki neuspeh ili ne daj bože nešto loše, prosto samo jedan proces rasta i razvoja i mislim da će sve doći na svoje.
Sve ovo na šta ukazuje, Mina zna iz sopstvenog iskustva.
- Mislim da mi je sport, i pre svega reprezentacija, doneo mnogo. Te 2015. sam stvarno bila jedno dete... Svi mi koji se bavimo sportom se svakodnevno suočavamo sami sa sobom i ne postoji prečica, ne postoji neki lakši put – već svakog dana moraš da se pogledaš u ogledalo, ne možeš da izbegneš, ne možeš da se sakriješ, sve se vidi. Čak i da ne vide drugi, ti znaš, ne možeš pobeći od toga. Tako da mislim da je to ono što je najlepši i najteži deo, to suočavanje sa sobom. I u takvoj situaciji je teško da ne poraste čovek i da ne nauči. Za nas tvrdoglave buntovnike, to je jedan odličan vid vaspitanja, ma ne zapravo vaspitanja, nego eto odrastanja i sazrevanja.
Čak i selektor Terzić tvrdi da se tokom godina promenio.
- Omekšao je i on, ali stvari koje ja stvarno volim i cenim i poštujem kod njega su i dalje iste. E sad, i on sam kaže da je morao malo da promeni pristup, neke metode koje su ranije radile više ne rade. Promenio se on prema mlađima, ali nas starije vrlo lako vrati na fabrička podešavanja. Znamo se dugo i znamo šta su stvari koje on od nas očekuje i šta on traži od nas i koje su greške koje ne treba da se dešavaju. On je uvek bio vrlo jasan u svojim zahtevima, što što se meni uvek dopadalo.
Radujem se povratku Rusije
Rusija će od naredne godine moći da učestvuje u međunarodnim takmičenjima. S obzirom na to da je igrala u toj zemlji, Popović kaže: "Raduje me to. Oni imaju ozbiljan kvalitet. Ja sam bila prva osoba koja se jako plašila Rusije i tog iskustva, i putovanja, i zime, i svega. Ali toliko sam puna lepih lepih utisaka i iskustava… I mislim da će oni stvarno doprineti toj svetskoj sceni, jer imaju mnogo mladih i talentovanih igračica. Ko je bio tamo i video, zna da je to ozbiljan potencijal."
A Mini se sprema još jedna promena, jer će tokom predstojeće klupske sezone igrati u Sjedinjenim Američkim Državama.
(Blic.rs)