ISTRAŽUJEMO: KUDA VODI NEKONTROLISANA UPOTREBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U ŠKOLAMA? Uloga VI u odbrani Sokrata
Upotreba veštačke inteligencije već nekoliko godina je među prve tri globalne teme u javnim ras- pravama (preostale dve su aktuelni ratovi i klimatske promene), a s obzirom na to kojom brzinom se VI razvija, diskusije o njenom korišćenju će se sigurno nastaviti još dugo.
Trenutno je fokusu pitanje kako pristupiti upotrebi veštačke inteli- gencije u školama, odnosno kako napraviti pravi balans u njenom korišćenju kada je reč o učenicima. Neka istraživanja već sada pokazuju da oko 10 odsto đaka uveliko koristi za rešavanje školskih zadataka, s tim ad se „osnovano sumnja“ da je taj procenat verovatno i dva do tri puta veći.
- Dokle god ne postoje regulative koje bi definisale ko može da koristi VI i u koju svrhu, vi ne možete zabraniti detetu da koristi neku od aplikacija veštačke inteligencije – kaže Dragan Davidović, generalni direktor kompanije „Kasperski” za istočnu Evropu. – Vi možete, kao roditelj, unutar uređaja koji dete koristi, da ograničite upotrebu određe- nih softvera ili pristupa sajtovima koji su vezani za veštačku inteligenciju, ali dokle god ne bude postojala jasna regulativa, pravog načina zapravo - nema.
U nekim zemljama dosta se uradilo na edukaciji i roditelja i profesora, kako bi ne samo stekli uvid u mogućnosti VI, već i „stigli“ decu u prihvatanju i korišćenju ove „svemoćne“ alatke, kako bi mogli da ih usmere na to da je upotrebljavaju, a ne zloupotrebljavaju. Po Davidovićevim rečima, morala bi da postoji regulativa koja kaže da nije dozvoljeno korišćenje elektronskih uređaja na časovima, na testovima...
- U rešavanju problema moramo krenuti od baznog problema, a ne očekivati da nam softveri i visokosoftverska rešenja daju rešenje, kad to možemo ostvariti jednostavnom zabranom upotrebe uređaja. Možda ovo nije odgovor koji želite da čujete, ali ne treba čekati na softver koji će uspešno prepoznavati ili redukovati sadržaj koji je napravila VI. Ako ne mogu nastavnici i roditelji da kontrolišu decu, ko može? – pita se Davidović.
Ko to tamo izmišlja i laže
Još u vreme starih grčkih filozofa definitivno je utvrđeno da je kritičko razmišljanje ključno za gotovo svaki aspekt naših života, a pogotovo za korišćenje veštačke inteligencije. Naime, generativna VI ima karakteristiku da ponekad izmišlja i laže (to su takozvane halucinacije modela mašinskog učenja), te je ključno da učenik zna prepoznati takve situacije. Neće vam puno pomoći upotreba VI u rešavanju nekog zadatka ako vi sami ne biste znali da ga rešite bez veštačke inteligencije - jer ne umete da proverite da li je ono što je ona generisala kao rešenje uopšte tačno ili dobro izvedeno.
Zaista nije teško složiti se sa našim sagovornikom i podržati hitnu zabranu upotrebe VI u školama, ne samo zbog metodologije učenja i sticanja znanja koji se u slučaju korišćenja VI potpuno preskaču, a samim tim se gubi i sve ono što ide uz učenje – usponi i padovi, nervoza, dileme i na kraju spoznaja kao vrhunski rezultat aktivnosti naših moždanih ćelija. Zato je svima koji su stasavali u analogno doba prilično neprihvatljivo da poslednjih godina većinu pismenih, maturskih, diplomskih i drugih radova piše veštačka inteligencija.
Pre tačno 28 godina kada sam kao maturant vrbaške Gimnazije prijavio izborni maturski ispit iz filozofije na temu Sokrat, nisam ni pomišljao da ću priču o tom famoznom polaganju decenijama nakon toga prepričavati, a kamoli da ću je jednog dana čak i preneti čitaocima „Dnevnika“ jer možeš mislit - polaganje mature... Vratimo se pred kraj školske 1996/97. godine. Internet je u povoju, Gugl će se pojaviti tek za dve godine, Jutjub je tada još uvek bukvalno nezamisliv, mobilni telefon je retko ko uživo video, a barem polovina maturanata ne ume da koristi računar dovoljno dobro da sebi otkuca, sredi i odštampa rad.
U dogovoru sa starijom sestrom, koja se u tom trenutku vraćala studiranju filozofije, izabrao sam lik i delo Sokrata za svoj maturski rad, koji je ona pristala da napiše umesto mene, čisto da se opet malo posveti filozofiji pre povratka na fakultet nakon pauze. To naše nepočinstvo učinjeno prema obrazovanju i nauci naravno nije promaklo našoj majci, inače po obrazovanju profesorici filozofije, i zbog toga je, recimo to tako – negodovala (zapravo smo jedva izbegli batine).
Izdržavši maminu grmljavinu, potpuno opušten, jer je rad ipak napisan na vreme, nisam više razmišljao ni o Sokratu ni o polaganju maturskog. A onda, nekoliko dana pred polaganje, zvoni fiksni u kući, zovu iz Gimnazije, neko od profesora se razboleo ili tako nešto i zovu mamu da bude u komisiji za polaganje ispita iz filozofije. Kukavče crni... Došao dan za polaganje, ja prethodno pokušao da naučim nešto o „ocu filozofije“, ali nisam se baš proslavio...
Tokom usmene „odbrane“ maturskog rada, drugo dvoje profesora me nisu ništa pitali, ali je zato mama istresla sva moguća pitanja i potpitanja koja su počinjala, na primer, sa „šta je Sokrat mislio kad je napisao ili rekao neznamtinijašta“. Pa to su jedva dokučili Platon i Aristotel posle njega, a ne ja maturant Gimnazije, pa su na mamina pitanja sledili moji uglavnom tuc-muc odgovori kojima nimalo nije bila impresionirana. Toliko me je rešetala, da je jedna drugarica, koja je takođe polagala a i poznavala je moju majku, u jednom trenutku skupila hrabrosti i tiho rekla „tetka Jelena nemojte ga više“...
Epilog moje odbrane Sokrata bio je da su mi drugo dvoje profesora dali petice, a od mame sam nekako iskamčio trojku pa je konačna bila vrlo dobar - četiri. Eee, da mi je tad bilo GPT Četbota... moda bih i dobio peticu, ali sigurno se sada više ne bih sećao ni šta sam polagao.
Razmišljam o tome šta bi mudri Sokrat rekao, najpre na to kako ga odbranih dve i po hiljade godina nakon što se i sam (danas bismo rekli – neuspešno) branio od optužbi pred sudom u Atini da „kvari mladež” svojim učenjima. Pa se samootrovao. A šta bi tek rekao na to da sada jednim klikom, za svega nekoliko sekundi, nekakva mašina izbaci ozbiljnu analizu bilo kojeg njegovog dela, i to bez zamuckivanja. Verovatno bi Platona poslao kući, zatim bi zatvorio svoju školu, naručio jedan lap-top, odložio vrč s kukutom na najvišu policu i pretplatio se na Netfliks.
Niko Perković