ИСТРАЖУЈЕМО: КУДА ВОДИ НЕКОНТРОЛИСАНА УПОТРЕБА ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У ШКОЛАМА? Улога ВИ у одбрани Сократа
Употреба вештачке интелигенције већ неколико година је међу прве три глобалне теме у јавним рас- правама (преостале две су актуелни ратови и климатске промене), а с обзиром на то којом брзином се ВИ развија, дискусије о њеном коришћењу ће се сигурно наставити још дуго.
Тренутно је фокусу питање како приступити употреби вештачке интели- генције у школама, односно како направити прави баланс у њеном коришћењу када је реч о ученицима. Нека истраживања већ сада показују да око 10 одсто ђака увелико користи за решавање школских задатака, с тим ад се „основано сумња“ да је тај проценат вероватно и два до три пута већи.
- Докле год не постоје регулативе које би дефинисале ко може да користи ВИ и у коју сврху, ви не можете забранити детету да користи неку од апликација вештачке интелигенције – каже Драган Давидовић, генерални директор компаније „Касперски” за источну Европу. – Ви можете, као родитељ, унутар уређаја који дете користи, да ограничите употребу одређе- них софтвера или приступа сајтовима који су везани за вештачку интелигенцију, али докле год не буде постојала јасна регулатива, правог начина заправо - нема.
У неким земљама доста се урадило на едукацији и родитеља и професора, како би не само стекли увид у могућности ВИ, већ и „стигли“ децу у прихватању и коришћењу ове „свемоћне“ алатке, како би могли да их усмере на то да је употребљавају, а не злоупотребљавају. По Давидовићевим речима, морала би да постоји регулатива која каже да није дозвољено коришћење електронских уређаја на часовима, на тестовима...
- У решавању проблема морамо кренути од базног проблема, а не очекивати да нам софтвери и високософтверска решења дају решење, кад то можемо остварити једноставном забраном употребе уређаја. Можда ово није одговор који желите да чујете, али не треба чекати на софтвер који ће успешно препознавати или редуковати садржај који је направила ВИ. Ако не могу наставници и родитељи да контролишу децу, ко може? – пита се Давидовић.
Ко то тамо измишља и лаже
Још у време старих грчких филозофа дефинитивно је утврђено да је критичко размишљање кључно за готово сваки аспект наших живота, а поготово за коришћење вештачке интелигенције. Наиме, генеративна ВИ има карактеристику да понекад измишља и лаже (то су такозване халуцинације модела машинског учења), те је кључно да ученик зна препознати такве ситуације. Неће вам пуно помоћи употреба ВИ у решавању неког задатка ако ви сами не бисте знали да га решите без вештачке интелигенције - јер не умете да проверите да ли је оно што је она генерисала као решење уопште тачно или добро изведено.
Заиста није тешко сложити се са нашим саговорником и подржати хитну забрану употребе ВИ у школама, не само због методологије учења и стицања знања који се у случају коришћења ВИ потпуно прескачу, а самим тим се губи и све оно што иде уз учење – успони и падови, нервоза, дилеме и на крају спознаја као врхунски резултат активности наших можданих ћелија. Зато је свима који су стасавали у аналогно доба прилично неприхватљиво да последњих година већину писмених, матурских, дипломских и других радова пише вештачка интелигенција.
Пре тачно 28 година када сам као матурант врбашке Гимназије пријавио изборни матурски испит из филозофије на тему Сократ, нисам ни помишљао да ћу причу о том фамозном полагању деценијама након тога препричавати, а камоли да ћу је једног дана чак и пренети читаоцима „Дневника“ јер можеш мислит - полагање матуре... Вратимо се пред крај школске 1996/97. године. Интернет је у повоју, Гугл ће се појавити тек за две године, Јутјуб је тада још увек буквално незамислив, мобилни телефон је ретко ко уживо видео, а барем половина матураната не уме да користи рачунар довољно добро да себи откуца, среди и одштампа рад.
У договору са старијом сестром, која се у том тренутку враћала студирању филозофије, изабрао сам лик и дело Сократа за свој матурски рад, који је она пристала да напише уместо мене, чисто да се опет мало посвети филозофији пре повратка на факултет након паузе. То наше непочинство учињено према образовању и науци наравно није промакло нашој мајци, иначе по образовању професорици филозофије, и због тога је, рецимо то тако – негодовала (заправо смо једва избегли батине).
Издржавши мамину грмљавину, потпуно опуштен, јер је рад ипак написан на време, нисам више размишљао ни о Сократу ни о полагању матурског. А онда, неколико дана пред полагање, звони фиксни у кући, зову из Гимназије, неко од професора се разболео или тако нешто и зову маму да буде у комисији за полагање испита из филозофије. Кукавче црни... Дошао дан за полагање, ја претходно покушао да научим нешто о „оцу филозофије“, али нисам се баш прославио...
Током усмене „одбране“ матурског рада, друго двоје професора ме нису ништа питали, али је зато мама истресла сва могућа питања и потпитања која су почињала, на пример, са „шта је Сократ мислио кад је написао или рекао незнамтинијашта“. Па то су једва докучили Платон и Аристотел после њега, а не ја матурант Гимназије, па су на мамина питања следили моји углавном туц-муц одговори којима нимало није била импресионирана. Толико ме је решетала, да је једна другарица, која је такође полагала а и познавала је моју мајку, у једном тренутку скупила храбрости и тихо рекла „тетка Јелена немојте га више“...
Епилог моје одбране Сократа био је да су ми друго двоје професора дали петице, а од маме сам некако искамчио тројку па је коначна била врло добар - четири. Еее, да ми је тад било ГПТ Четбота... мода бих и добио петицу, али сигурно се сада више не бих сећао ни шта сам полагао.
Размишљам о томе шта би мудри Сократ рекао, најпре на то како га одбраних две и по хиљаде година након што се и сам (данас бисмо рекли – неуспешно) бранио од оптужби пред судом у Атини да „квари младеж” својим учењима. Па се самоотровао. А шта би тек рекао на то да сада једним кликом, за свега неколико секунди, некаква машина избаци озбиљну анализу било којег његовог дела, и то без замуцкивања. Вероватно би Платона послао кући, затим би затворио своју школу, наручио један лап-топ, одложио врч с кукутом на највишу полицу и претплатио се на Нетфликс.
Нико Перковић