ВРАЋАЊЕ ПРИРОДНОГ БАЛАНСА РЕВИТАЛИЗАЦИЈОМ МОНОШТОРКОГ КАНАЛА Повратак живота у старе речне рукавце

Обећали смо у овом броју наставак приче о конкретним активностима које ће бити спроведене у оквиру овог пројекта, и тим поводом је  самостални стручни сарадник за заштићена подручја у ЈП „Војводина Шуме” Ивана Васић за „Дневник” објаснила да наш задатак није новина.

– Заправо, сада покушавамо да реализујемо идеје, започете још од пре 30 година, када је припремљена детаљна техничка документација за ревитализацију Моношторског рита. Она обухвата две просторне целине, северни део Моношторског рита познат као „Шмагуц – Каландос“ и јужни део „Сига–Казук“, у оквиру СРП „Горње Подунавље” и управо кроз овај пројекат ћемо урадити све потребне активне мере како би Моношторски део рита између канала Дунав – Тиса – Дунав, који припада рути Пригревица –  Бездан, и главног тока Дунава са својом мрежом старих рукаваца, остао очуван у пуном свом природном потенцијалу – објашњава Васић из ЈП „Војводина Шуме“, као партнер на пројекту из Србије.

Ово подручје је током шездесетих година прошлог века било преобликовано изградњом система насипа и канала ради заштите од поплава, што је изменило природни водни режим и утицало на екосистеме. У садашњим условима, упуштање воде у Моношторски рит се обавља преко уставе „Старо село“, а када Дунав достигне одређени водостај, вода се усмерава у стари ток реке – Стари Дунавац, одакле даље тече кроз систем канала који омогућава допремање воде до свих делова рита. 

– Кроз „LIFE RESTORE for MDD” планирана је израда северног крака овог система, „Шмагуц – Каландос“, као и поновно покретање чишћењем  система „југ” „Сига–Казук“. Конкретне активности подразумевају прилагођавање водног режима, контролу дотока воде и поновно повезивање старих речних рукаваца. Тако ћемо поново успоставити природни процес плављања и равнотеже, који су погодни за опстанак угрожених станишних типова, који су иначе изузетно богати биљним и животињским светом, типичним за поплавна подручја – објашњава наша саговорница. 

Тако се протекле две године радило и на изради дигиталног модела терена за Моношторски рит, у сарадњи са Институтом за водопривреду „Јарослав Черни“. 

– Модел је израђен у склопу Студије хидротехничког одржавања Моношторског рита, с циљем бољег разумевања хидролошких и хидрауличких услова на овом подручју, а који ће прижити темељ за планирање будућих активности на одржавању и обнови водних тела.

Поред ове активности започета је обнова 26,5 хектара поплавних шума, која подразумева замену засада еуроамерких топола аутохтоним шумама храста лужњка и пољског јасена, а саднцама произведеним из семена у расадницима предузећа. 

– Такође, напоменула бих и да је ове године завршен иницијални биомониторинг, уз прикупљање теренских података о распорострањењу и стању кључних станишта биљних и животињских врста на пројектном подручју. То смо радили у сарадњи са партнерима пројекта, Факултетом за агробиотехничке знаности из Осијека. И сад крећемо у фазу израде пројектно-техничке документације за систем „север” – поручује Ивана Васић, додавши да је комуникација са локалном заједницом о важности пројектних активности изузетно битна, те се надају да ће у 2027.  кренути са конкретним радовима на изградњи канала „север”. 

У једном од највећих прекограничних подухвата заштите Европског Амазона учествује 17 партнера из пет земаља, што није за чудити јер он доприноси очувању једног од највреднијих природних подручја у Европи обновом плавних шума и речних рукаваца. Позитиван исход је, не само повећање биодиверзитета, већ и смањење ризика од поплава, побољшање квалитета воде и јачање отпорности екосистема на сушу и климатске екстреме. А овај велики подухват вредан је 20,02 милиона евра, и  финансира се са 67 одсто средстава Европске уније кроз „LIFE” програм. 

– За нас, као управљача једним од најзначајнијих плавних подручја Дунавског слива, Специјалним резерватом природе „Горње Подунавље”, укључивање у овакву једну иницијативу је од велике користи и значаја. Сама чињеница да спроводимо пројекат у оквиру „LIFE” програма који доноси велике пројектне буџете за конкретне активности рестаурације и ревитализације, донела нам је пројектни буџет око 1,9 милиона евра, како бисмо успели да реализујемо планове осмишљене још пре три деценије – истиче Васић.

Пројекат није само еколошки, наводи наша саговорнцица, већ и друштвени, што доприноси развоју екотуризма, подизању свести јавности о значају природне заштите и стварању одрживих услова за живот локалног становништва, повезује науку, институције и грађане, јача међународну сарадњу. На крају, позиционира нашу земљу као активног партнера у европским иницијативама заштите природе.