VRAĆANJE PRIRODNOG BALANSA REVITALIZACIJOM MONOŠTORKOG KANALA Povratak života u stare rečne rukavce

Obećali smo u ovom broju nastavak priče o konkretnim aktivnostima koje će biti sprovedene u okviru ovog projekta, i tim povodom je  samostalni stručni saradnik za zaštićena područja u JP „Vojvodina Šume” Ivana Vasić za „Dnevnik” objasnila da naš zadatak nije novina.

– Zapravo, sada pokušavamo da realizujemo ideje, započete još od pre 30 godina, kada je pripremljena detaljna tehnička dokumentacija za revitalizaciju Monoštorskog rita. Ona obuhvata dve prostorne celine, severni deo Monoštorskog rita poznat kao „Šmaguc – Kalandos“ i južni deo „Siga–Kazuk“, u okviru SRP „Gornje Podunavlje” i upravo kroz ovaj projekat ćemo uraditi sve potrebne aktivne mere kako bi Monoštorski deo rita između kanala Dunav – Tisa – Dunav, koji pripada ruti Prigrevica –  Bezdan, i glavnog toka Dunava sa svojom mrežom starih rukavaca, ostao očuvan u punom svom prirodnom potencijalu – objašnjava Vasić iz JP „Vojvodina Šume“, kao partner na projektu iz Srbije.

Ovo područje je tokom šezdesetih godina prošlog veka bilo preoblikovano izgradnjom sistema nasipa i kanala radi zaštite od poplava, što je izmenilo prirodni vodni režim i uticalo na ekosisteme. U sadašnjim uslovima, upuštanje vode u Monoštorski rit se obavlja preko ustave „Staro selo“, a kada Dunav dostigne određeni vodostaj, voda se usmerava u stari tok reke – Stari Dunavac, odakle dalje teče kroz sistem kanala koji omogućava dopremanje vode do svih delova rita. 

– Kroz „LIFE RESTORE for MDD” planirana je izrada severnog kraka ovog sistema, „Šmaguc – Kalandos“, kao i ponovno pokretanje čišćenjem  sistema „jug” „Siga–Kazuk“. Konkretne aktivnosti podrazumevaju prilagođavanje vodnog režima, kontrolu dotoka vode i ponovno povezivanje starih rečnih rukavaca. Tako ćemo ponovo uspostaviti prirodni proces plavljanja i ravnoteže, koji su pogodni za opstanak ugroženih stanišnih tipova, koji su inače izuzetno bogati biljnim i životinjskim svetom, tipičnim za poplavna područja – objašnjava naša sagovornica. 

Tako se protekle dve godine radilo i na izradi digitalnog modela terena za Monoštorski rit, u saradnji sa Institutom za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. 

– Model je izrađen u sklopu Studije hidrotehničkog održavanja Monoštorskog rita, s ciljem boljeg razumevanja hidroloških i hidrauličkih uslova na ovom području, a koji će prižiti temelj za planiranje budućih aktivnosti na održavanju i obnovi vodnih tela.

Pored ove aktivnosti započeta je obnova 26,5 hektara poplavnih šuma, koja podrazumeva zamenu zasada euroamerkih topola autohtonim šumama hrasta lužnjka i poljskog jasena, a sadncama proizvedenim iz semena u rasadnicima preduzeća. 

– Takođe, napomenula bih i da je ove godine završen inicijalni biomonitoring, uz prikupljanje terenskih podataka o rasporostranjenju i stanju ključnih staništa biljnih i životinjskih vrsta na projektnom području. To smo radili u saradnji sa partnerima projekta, Fakultetom za agrobiotehničke znanosti iz Osijeka. I sad krećemo u fazu izrade projektno-tehničke dokumentacije za sistem „sever” – poručuje Ivana Vasić, dodavši da je komunikacija sa lokalnom zajednicom o važnosti projektnih aktivnosti izuzetno bitna, te se nadaju da će u 2027.  krenuti sa konkretnim radovima na izgradnji kanala „sever”. 

U jednom od najvećih prekograničnih poduhvata zaštite Evropskog Amazona učestvuje 17 partnera iz pet zemalja, što nije za čuditi jer on doprinosi očuvanju jednog od najvrednijih prirodnih područja u Evropi obnovom plavnih šuma i rečnih rukavaca. Pozitivan ishod je, ne samo povećanje biodiverziteta, već i smanjenje rizika od poplava, poboljšanje kvaliteta vode i jačanje otpornosti ekosistema na sušu i klimatske ekstreme. A ovaj veliki poduhvat vredan je 20,02 miliona evra, i  finansira se sa 67 odsto sredstava Evropske unije kroz „LIFE” program. 

– Za nas, kao upravljača jednim od najznačajnijih plavnih područja Dunavskog sliva, Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje”, uključivanje u ovakvu jednu inicijativu je od velike koristi i značaja. Sama činjenica da sprovodimo projekat u okviru „LIFE” programa koji donosi velike projektne budžete za konkretne aktivnosti restauracije i revitalizacije, donela nam je projektni budžet oko 1,9 miliona evra, kako bismo uspeli da realizujemo planove osmišljene još pre tri decenije – ističe Vasić.

Projekat nije samo ekološki, navodi naša sagovorncica, već i društveni, što doprinosi razvoju ekoturizma, podizanju svesti javnosti o značaju prirodne zaštite i stvaranju održivih uslova za život lokalnog stanovništva, povezuje nauku, institucije i građane, jača međunarodnu saradnju. Na kraju, pozicionira našu zemlju kao aktivnog partnera u evropskim inicijativama zaštite prirode.