ISTRAŽIVANJE INSTITUTA ZA MENTALNO ZDRAVLJE Petina mladih ima neki psihijatrijski poremećaj
Klinički psiholog Instituta za mentalno zdravlje Snežana Mrvić izjavila je da su rezultati nedavne studije tog instituta poražavajući jer pokazuju da 20,4 odsto mladih ispunjava kriterijum za jedan od psihijatrsijskih poremećaja, a da je čak devet odsto njih razmišljalo o suicidu ili imalo određenu vrstu samopovređujućeg ponašanja.
- Ovi rezultati su tu da nas probude, nas - struku i institucije da reagujemo i da se po pitanju mentalnog zdravlja mladi i roditelji što više edukuju, kao i da se što više radi na prevenciji - rekla je ona za Tanjug.
Kako je navela, istraživanje je pokazalo da je 27,7 ispitanih doživelo fizičko zlostavljanje u porodici, 30 odsto se ne oseća prihvaćeno u školi, a 14,2 odsto učenika se samo povređuje, a takođe je pokazalo da bi se oni prvo obratili nastavniku škole, školskom psihologu ili razrednom starešini, a neki i članu porodice ili školskom drugu.
Istraživanje je pokazalo da je 27,7 ispitanih doživelo fizičko zlostavljanje u porodici, 30 odsto se ne oseća prihvaćeno u školi, a 14,2 odsto učenika se samo povređuje
Iako su rezultati istraživanja alarmantni, Snežana Mrvić je istakla da je značajno to što je čak 75 odsto učenika koji su se javili da su imali neku vrstu pishološke pomoći reklo da im je ta pomoć značila, što pokazuje koliko su mladi danas otvoreni da potraže pomoć i da se mnogo manje bore sa tom stigmom od starijih generacija.
Na pitanje koliko su tragični događaji poput onih u OŠ "Vladislav Ribnikar", Duboni i Malom Orašju ostavili dugotrajne posledice na mentalno zdravlje dece i mladih širom Srbije, Snežana Mrvić je izjavila da razultati pokazuju da su posledice dugotrajne i da dolazi do razvitka posttraumatskog stresnog poremećaja bez obzira na to da li je osoba bila direktno izložena takvoj vrsti traume. Iako su mladi dosta otporni i poseduju mehanizme prevazilaženja na osnovu kojih mogu da se izbore sa sresom, Snežana Mrvić je napomenula da se nekada sve taloži i gomila, zbog čega bi roditelji bi trebalo da "otvore oči" i budu oprezniji i osetljiviji na potrebe tinejdžera koji je u osetljivom dobu života.
Potrebni školski psiholozi i edukacija svih
Na pitanje kako škola, kao sredina u kojoj deca provode najviše vremena, može da postane mesto prevencije a ne dodatnog pritiska, klinički psiholog Snežana Mrvić je ocenila da je, iako je potrebno mnogo više školskih psihologa, defektologa, dečijih psihijatara, da bi rad na prevenciji i edukaciji mladih, roditelja i prosvetnih radnika bio značajan kao i to da deca imaju poverenja u nastavnike i pedagoge, što je i samo istraživanje pokazalo.