ИСТРАЖИВАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ Петина младих има неки психијатријски поремећај
Клинички психолог Института за ментално здравље Снежана Мрвић изјавила је да су резултати недавне студије тог института поражавајући јер показују да 20,4 одсто младих испуњава критеријум за један од психијатрсијских поремећаја, а да је чак девет одсто њих размишљало о суициду или имало одређену врсту самоповређујућег понашања.
- Ови резултати су ту да нас пробуде, нас - струку и институције да реагујемо и да се по питању менталног здравља млади и родитељи што више едукују, као и да се што више ради на превенцији - рекла је она за Танјуг.
Како је навела, истраживање је показало да је 27,7 испитаних доживело физичко злостављање у породици, 30 одсто се не осећа прихваћено у школи, а 14,2 одсто ученика се само повређује, а такође је показало да би се они прво обратили наставнику школе, школском психологу или разредном старешини, а неки и члану породице или школском другу.
Истраживање је показало да је 27,7 испитаних доживело физичко злостављање у породици, 30 одсто се не осећа прихваћено у школи, а 14,2 одсто ученика се само повређује
Иако су резултати истраживања алармантни, Снежана Мрвић је истакла да је значајно то што је чак 75 одсто ученика који су се јавили да су имали неку врсту писхолошке помоћи рекло да им је та помоћ значила, што показује колико су млади данас отворени да потраже помоћ и да се много мање боре са том стигмом од старијих генерација.
На питање колико су трагични догађаји попут оних у ОШ "Владислав Рибникар", Дубони и Малом Орашју оставили дуготрајне последице на ментално здравље деце и младих широм Србије, Снежана Мрвић је изјавила да разултати показују да су последице дуготрајне и да долази до развитка посттрауматског стресног поремећаја без обзира на то да ли је особа била директно изложена таквој врсти трауме. Иако су млади доста отпорни и поседују механизме превазилажења на основу којих могу да се изборе са сресом, Снежана Мрвић је напоменула да се некада све таложи и гомила, због чега би родитељи би требало да "отворе очи" и буду опрезнији и осетљивији на потребе тинејџера који је у осетљивом добу живота.
Потребни школски психолози и едукација свих
На питање како школа, као средина у којој деца проводе највише времена, може да постане место превенције а не додатног притиска, клинички психолог Снежана Мрвић је оценила да је, иако је потребно много више школских психолога, дефектолога, дечијих психијатара, да би рад на превенцији и едукацији младих, родитеља и просветних радника био значајан као и то да деца имају поверења у наставнике и педагоге, што је и само истраживање показало.