ŽIVOT PO MODELU KERI BREDŠO! Kultni otrov: Kako je „SEKS I GRAD” OBLIKOVAO GENERACIJU ŽENA

Bio je ideologija, način života, redefinicija moderne žene. Bio je i obećanje – da ljubav, karijera, prijateljstvo i luksuzne cipele mogu stati u jednu savršeno stilizovanu priču. Ali da li je to bilo samo iluzija? Da li je ova serija zapravo bila pogrešan recept za generaciju koja je, prateći njene vrednosti, pronašla razočaranje umesto sreće?

Morin Kalahan u svojoj kritici razbija mit o seriji „Seks i grad” kao feminističkoj priči o osnaživanju. Umesto toga, ona je naziva „otrovom” – pričom koja je popularizovala nezdrave emotivne odnose, romantizovala finansijsku neodgovornost i postavila standarde koji su generaciju žena usmerili ka konstantnom jurenju nedostižnog ideala.

Romantizacija toksičnih odnosa

Keri Bredšo, glavna junakinja, postala je kultna figura moderne žene. Njene dileme, njena sloboda, njene ljubavne katastrofe bile su deo svake nedeljne diskusije među ženama širom sveta. Ali šta je Keri zaista naučila svoju publiku? Njeni odnosi s Gospodinom Zverkom, nestabilnim i emocionalno distanciranim muškarcem, postali su norma. Njihove svađe, raskidi, prevare – sve je bilo prikazano kao deo sudbinske ljubavi, iako je bila izrazito destruktivna. Kalahan ističe da su žene počele da prepoznaju sebe u ovom obrascu – da su mnoge tražile dramatične odnose, verujući da su oni „pravi”.

Finansijska iluzija – cipele umesto sigurnosti

„Keri nije mogla da zadrži dugoročnu vezu, ali nije mogla ni da održi finansijsku stabilnost”, piše Kalahan. Serija je podsticala potrošački mentalitet – ideju da su dizajnerske cipele važnije od finansijske sigurnosti, da se život sastoji od večera u luksuznim restoranima, bez obzira na realne prihode.

Keri, uprkos svojoj nesigurnoj novinarskoj karijeri, trošila je na modne komade više nego što je imala. Kada se našla pred finansijskim krahom, nije tražila rešenja – već pomoć prijatelja. Serija je time nesvesno romantizovala neodgovornost i odložene životne odluke.

Društveni standardi i njihova cena

Ono što je „Seks i grad” najviše redefinisao jeste ideal moderne žene. Sloboda je postala njen glavni moto, ali uz ogromnu cenu -  konstantna nesigurnost, emotivni haos i osećaj da nijedna odluka nije dovoljno dobra. Kalahan u svojoj kritici ističe da žene koje su pratile ovaj model nisu pronašle emancipaciju – već su se izgubile u sopstvenim očekivanjima. „Umesto osnaživanja, serija je donela nesigurnost. Žene su počele da se pitaju – ako ne živim poput Keri, da li sam promašila sopstvenu sudbinu?”

Šta smo naučili iz ovog fenomena?

Danas, svet u kome „Seks i grad” postoji kao kulturna referenca ušao je u novu fazu. Žene preispituju poruke koje su ih oblikovale, tražeći nova značenja u onome što je nekada bilo uzor. Kalahan tvrdi da je vreme da se redefinišu vrednosti koje su bile nametnute kroz popularne medije. Žene više ne traže luksuzne cipele kao potvrdu svog identiteta – već stabilnost, emotivnu sigurnost i osećaj da njihov život ne mora da bude eksplozivna drama da bi bio ispunjen.

Ali jedno pitanje ostaje: Koliko je generacija zapravo bila oblikovana ovim narativom? Da li su posledice dublje nego što smo spremni da priznamo? Ono što „Seks i grad” ostavlja iza sebe nije samo televizijski fenomen – već društvena lekcija koju još učimo.

Komplikovana stvarnost u pedesetim

Serija „Seks i grad” premijerno je emitovana 6. juna 1998. godine na kanalu HBO, a nastala je po knjizi Kendis Bušnel i u centru priče bile su četiri žene u Njujorku koje istražuju ljubav, seks, prijateljstvo i život u urbanom okruženju. Ogroman uspeh serije doveo je do nastanka dva istoimena filma iz 2008. i 2010. godine, a pre četiri godine priča je dobila i svoj moderni nastavak pod nazivom „I tek tako...”, koja je doživela tri sezone. Upravo ovih dana treća sezona sa novih 12 epizoda emituje se na HBO Maks striming platformi. Priča treće sezone prati Keri, Mirandu, Šarlot, Simu i Lisu kako se nose s komplikovanom stvarnošću života, ljubavi, seksa i prijateljstva u svojim 50-im u Njujorku. U seriji glume: Sara Džesika Parker, Sintija Nikson, Kristin Dejvis, Sarita Čaudri, Nikol Eri Parker, Keti Ang, Mehad Bruks, Džonatan Kejk, Mario Kanton, Najl Kaningem i drugi. Seriju „I tek tako...” razvio je i producirao Majkl Patrik King. 

Goran Dejanović