Nisu "ravnopravni", ima razlike! KOD SIMPTOMA INFARKTA POSTOJI SPECIFIČNOSTI KOJE SE ODNOSE NA ŽENE Evo šta se dešava nakon MENOPAUZE

Kardiovaskularne bolesti, uključujući i infarkt miokarda, odgovorne su za više od 17 miliona smrtnih slučajeva svake godine.

Iako se simptomi infarkta kod muškaraca i žena često poklapaju, postoje suptilne, ali važne razlike koje mogu uticati na rano prepoznavanje i lečenje, ističe prof. dr Arsen Ristić, kardiolog .

"Kod većine pacijenata nema velikih razlika u simptomima, posebno kada govorimo o masovnim oboljenjima. Ipak, postoje specifičnosti koje se odnose na žene, naročito u generativnom periodu. Tada su žene manje sklone infarktu miokarda jer su hormoni ti koji usporavaju proces ateroskleroze", objašnjava za Kurir prof. dr Arsen Ristić, prodekan na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Infarkt miokarda, poznat kao srčani udar, nastaje kada se prekine dotok krvi do dela srčanog mišića, obično zbog zapušenja jedne ili više koronarnih arterija. Bez kiseonika i hranljivih materija, deo srca počinje da odumire, a što duže traje prekid protoka, veća je šteta.

Sve se menja ulaskom u menopauzu

Nakon menopauze, kod žena se značajno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti – toliko da one često dostižu, pa i premašuju rizik koji imaju muškarci.

"Zabeležen je i slučaj 37-godišnje pacijentkinje koja je doživela težak infarkt. Njeni simptomi nisu bili uobičajeni – osećala je bol u grudima koji je tumačila kao iščašenje ramena usled fizičkog napora. Zbog toga je više sati ignorisala tegobe. Tek 12 sati nakon pojave prvih simptoma, postavljena je ispravna dijagnoza - srčani udar."

Kod nje je, kaže sagovornik Kurira, čak 50 odsto cirkulacije srčanog mišića bilo izgubljeno zbog zakasnelog reagovanja.

"Pacijentkinja je imala više ozbiljnih faktora rizika: povišene masnoće u krvi, gojaznost, visok krvni pritisak, porodičnu istoriju srčanih bolesti i bila je pušač. Kada se ovi faktori pojave zajedno, rizik od infarkta se ne sabira – on se međusobno pojačava", dodao je prof. dr Ristić.

Simptomi infarkta kod muškaraca i žena se razlikuju: Evo ko je u većem riziku

Najčešći simptomi srčanog udara:

Bol u grudima - Jak pritisak, stezanje ili peckanje u sredini grudnog koša, traje duže od nekoliko minuta ili se ponavlja, bol koji se širi u levu ruku, ramena, vilicu, vrat ili leđa, teško disanje - osoba teško dolazi do vazduha, kratak dah, čak i u mirovanju, hladan znoj - iznenadno i obilno znojenje bez očiglednog razloga, mučnina ili povraćanje - češće kod žena, vrtoglavica ili osećaj nesvestice - može doći do gubitka svesti, iznenadna slabost i umor - osoba se oseća iscrpljeno bez ikakvog napora

Simptomi srčanog udara kod žena

Kod žena, simptomi srčanog udara često nisu tipični. Umesto klasičnog bola u grudima koji se širi u ruku ili vilicu, češće se javljaju. otežano disanje, pojačano znojenje ili nespecifični bolovi koje mnoge pogrešno tumače kao reumatske tegobe ili posledicu zamora.

 Strategija dijagnostike je ista, ali žene kasnije traže pomoć

"U pristupu dijagnostici nema razlike. Problem je što se žene, naročito mlađe, ređe odazivaju na sistematske preglede i često potcene rizik od srčanih bolesti. One se obično javljaju lekaru kada problem već uznapreduje."

Preventivne mere – ključ suzbijanja rizika

Preventiva je, kako navodi prof. Ristić najvažnija.

LDL holesterol je poznat kao "loši" holesterol jer može da se taloži u krvnim sudovima i stvori plakove koji sužavaju arterije. Visok nivo LDL-a povećava rizik od srčanih bolesti i infarkta. Zato je važno redovno kontrolisati njegov nivo i održavati ga što nižim.

"Trebalo bi da vodite računa o masnoćama u krvi, krvnom pritisku, porodičnoj istoriji bolesti, pušenju i postojanju dijabetesa. Postoje dostupne tablice na internetu pomoću kojih svako može izračunati svoj kardiovaskularni rizik. U zavisnosti od tog rizika, određuju se ciljne vrednosti lošeg holesterola (LDL)."

On ističe da ne postoje univerzalne referentne vrednosti holesterola, već individualne ciljne vrednosti: za zdrave osobe: LDL & 2,6 mmol/L, za umereni rizik: LDL & 1,8 mmol/L, nakon infarkta: LDL & 1,4 mmol/L

"Što je loš holesterol niži, to bolje. Ne postoji opasno nizak nivo LDL-a. Ljudi se često bezrazložno uplaše pa prestanu da uzimaju terapiju. S druge strane, dobar holesterol se može popraviti isključivo fizičkom aktivnošću, ne lekovima", naglašava prof. dr Ristić.

"Danas imamo lekove koji se primenjuju svega dva puta godišnje i pouzdano regulišu nivo holesterola. Prevencija i svest o riziku su ključ zdravog srca, bez obzira na pol", zaključuje dr Ristić.

Kurir.rs