Нису "равноправни", има разлике! КОД СИМПТОМА ИНФАРКТА ПОСТОЈИ СПЕЦИФИЧНОСТИ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЖЕНЕ Ево шта се дешава након МЕНОПАУЗЕ

Кардиоваскуларне болести, укључујући и инфаркт миокарда, одговорне су за више од 17 милиона смртних случајева сваке године.

Иако се симптоми инфаркта код мушкараца и жена често поклапају, постоје суптилне, али важне разлике које могу утицати на рано препознавање и лечење, истиче проф. др Арсен Ристић, кардиолог .

"Код већине пацијената нема великих разлика у симптомима, посебно када говоримо о масовним обољењима. Ипак, постоје специфичности које се односе на жене, нарочито у генеративном периоду. Тада су жене мање склоне инфаркту миокарда јер су хормони ти који успоравају процес атеросклерозе", објашњава за Курир проф. др Арсен Ристић, продекан на Медицинском факултету у Београду.

Инфаркт миокарда, познат као срчани удар, настаје када се прекине доток крви до дела срчаног мишића, обично због запушења једне или више коронарних артерија. Без кисеоника и хранљивих материја, део срца почиње да одумире, а што дуже траје прекид протока, већа је штета.

Све се мења уласком у менопаузу

Након менопаузе, код жена се значајно повећава ризик од кардиоваскуларних болести – толико да оне често достижу, па и премашују ризик који имају мушкарци.

"Забележен је и случај 37-годишње пацијенткиње која је доживела тежак инфаркт. Њени симптоми нису били уобичајени – осећала је бол у грудима који је тумачила као ишчашење рамена услед физичког напора. Због тога је више сати игнорисала тегобе. Тек 12 сати након појаве првих симптома, постављена је исправна дијагноза - срчани удар."

Код ње је, каже саговорник Курира, чак 50 одсто циркулације срчаног мишића било изгубљено због закаснелог реаговања.

"Пацијенткиња је имала више озбиљних фактора ризика: повишене масноће у крви, гојазност, висок крвни притисак, породичну историју срчаних болести и била је пушач. Када се ови фактори појаве заједно, ризик од инфаркта се не сабира – он се међусобно појачава", додао је проф. др Ристић.

Симптоми инфаркта код мушкараца и жена се разликују: Ево ко је у већем ризику

Најчешћи симптоми срчаног удара:

Бол у грудима - Јак притисак, стезање или пецкање у средини грудног коша, траје дуже од неколико минута или се понавља, бол који се шири у леву руку, рамена, вилицу, врат или леђа, тешко дисање - особа тешко долази до ваздуха, кратак дах, чак и у мировању, хладан зној - изненадно и обилно знојење без очигледног разлога, мучнина или повраћање - чешће код жена, вртоглавица или осећај несвестице - може доћи до губитка свести, изненадна слабост и умор - особа се осећа исцрпљено без икаквог напора

Симптоми срчаног удара код жена

Код жена, симптоми срчаног удара често нису типични. Уместо класичног бола у грудима који се шири у руку или вилицу, чешће се јављају. отежано дисање, појачано знојење или неспецифични болови које многе погрешно тумаче као реуматске тегобе или последицу замора.

 Стратегија дијагностике је иста, али жене касније траже помоћ

"У приступу дијагностици нема разлике. Проблем је што се жене, нарочито млађе, ређе одазивају на систематске прегледе и често потцене ризик од срчаних болести. Оне се обично јављају лекару када проблем већ узнапредује."

Превентивне мере – кључ сузбијања ризика

Превентива је, како наводи проф. Ристић најважнија.

ЛДЛ холестерол је познат као "лоши" холестерол јер може да се таложи у крвним судовима и створи плакове који сужавају артерије. Висок ниво ЛДЛ-а повећава ризик од срчаних болести и инфаркта. Зато је важно редовно контролисати његов ниво и одржавати га што нижим.

"Требало би да водите рачуна о масноћама у крви, крвном притиску, породичној историји болести, пушењу и постојању дијабетеса. Постоје доступне таблице на интернету помоћу којих свако може израчунати свој кардиоваскуларни ризик. У зависности од тог ризика, одређују се циљне вредности лошег холестерола (ЛДЛ)."

Он истиче да не постоје универзалне референтне вредности холестерола, већ индивидуалне циљне вредности: за здраве особе: ЛДЛ & 2,6 ммол/Л, за умерени ризик: ЛДЛ & 1,8 ммол/Л, након инфаркта: ЛДЛ & 1,4 ммол/Л

"Што је лош холестерол нижи, то боље. Не постоји опасно низак ниво ЛДЛ-а. Људи се често безразложно уплаше па престану да узимају терапију. С друге стране, добар холестерол се може поправити искључиво физичком активношћу, не лековима", наглашава проф. др Ристић.

"Данас имамо лекове који се примењују свега два пута годишње и поуздано регулишу ниво холестерола. Превенција и свест о ризику су кључ здравог срца, без обзира на пол", закључује др Ристић.

Курир.рс