SRBIJA MEĐU EVROPSKIM REKORDERIMA PO BROJU RADNIH SATI  Dok se u zapadnim zemljama sve više raspravlja o četvorodnevnoj radnoj nedelji radnici u Srbiji i dalje rade među najdužim smenama u Evropi

Nove brojke Eurostata otkrivaju ogromne razlike u stvarnim nedeljnim radnim satima širom Evrope – od 32 do čak 43 sata. Srbi u vrhu liste, a trend pada radnog vremena sve prisutniji. Stručnjaci ovaj trend pripisuju porastu zaposlenosti sa skraćenim radnim vremenom i većem učešću žena u radnoj snazi.

Dok se u zapadnim zemljama sve više raspravlja o četvorodnevnoj radnoj nedelji, radnici u Srbiji i dalje rade među najdužim smenama u Evropi. Najnoviji podaci Eurostata otkrivaju zapanjujuće razlike: dok prosečan radnik u Holandiji na poslu provede 32 sata nedeljno, u Srbiji se radi čak 41,3 sata – više nego u većini članica Evropske unije.

Ove brojke ne otkrivaju samo koliko radimo, već i kako se evropsko tržište rada menja. Sve je više poslova sa skraćenim radnim vremenom, veće je učešće žena u radnoj snazi, a sve manje ljudi želi da radi više od onog što je nužno.

Prema podacima Eurostata, u 2024. godini, stvarne nedeljne radne sate za radnike sa punim i skraćenim radnim vremenom uzrasta od 20 do 64 godine na svom glavnom poslu kretale su se od 32,1 sat u Holandiji do 39,8 sati u Grčkoj. Kada se uključe i zemlje kandidati za EU, članice EFTA i Ujedinjeno Kraljevstvo, najviši broj zabeležen je u Turskoj (43,1), gde prosečno nedeljno radno vreme prelazi 43 sata.

Brojke govore da je Srbija u vrhu Evrope  

Iako nije članica Evropske unije, Srbija se po radnim navikama izdvojila kao jedno od najvrednijih društava na kontinentu. Sa prosečnih 41,3 sata rada nedeljno, srpski radnici se nalaze odmah iza Turske, koja prednjači sa 43,1 satom. To Srbiju čini drugom zemljom u Evropi po stvarnom radnom vremenu.

Ova brojka uključuje sve zaposlene između 20 i 64 godine, bilo da rade puno ili skraćeno radno vreme. U poređenju sa zapadnoevropskim zemljama, gde su proseci često ispod 36 sati, srpski radnik na poslu provede pet do devet sati više svake nedelje – što je više od čitavog dodatnog radnog dana.

Zanimljivo je i da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj je radno vreme u poslednjih deset godina poraslo, i to za čak 1 sat i 42 minuta – najviše od svih posmatranih država. Za razliku od ostatka kontinenta, gde se radno vreme smanjuje, u Srbiji trend ide suprotnim smerom.

Stručnjaci ovaj fenomen povezuju sa kombinacijom faktora: Većim udelom neformalne ekonomije, gde su radna prava slabije zaštićena, Manjim učešćem skraćenog radnog vremena u ukupnoj zaposlenosti,  Rastom zapošljavanja u sektorima sa dužim radnim vremenom, poput trgovine i industrije I, možda najvažnije – snažnom potrebom radnika da prihvate više sati posla kako bi obezbedili osnovnu egzistenciju.

Ljudi u južnim i istočnim evropskim zemljama popout Turske ili Crne Gore obično rade duže sate, sa posebno visokim brojkama u zemljama kandidatima za članstvo u EU. Posle Turske, koja je prva na listi sa 43,1 satom, slede Srbija (41,3) i Bosna i Hercegovina (41,1). Crna Gora nije prijavila podatke za 2024, iako je broj radnih sati u toj zemlji iznosio 42,8 u 2020. godini.

Naredne zemlje na listi takođe pripadaju istom regionu: Grčka (39,8) i Bugarska (39). Severna Makedonija, koja ima podatke samo do 2020. godine, takođe je zabeležila ukupno 39 sati rada nedeljno.

Prosečni nedeljni sati rada

1.Turska 43,1;  2.Crna Gora 42,8; 3. Srbija 41,3; 4. Bosna i Hercegovina 41,1; 5. Grčka 39,8; 34. Nemačka 33,9; 35. Island                33,7  i poslednja na listi 36. Holandija 32,1.

Zapadna i Severna Evropa imaju kraće radne nedelje

Zemlje poput Holandije (32,1), Norveške (33,7), Austrije i Danske (33,9) prijavljuju znatno manje nedeljne radne sate. Ovi regioni karakterišu snažne zaštite radnika, veća produktivnost i široka upotreba rada sa skraćenim i fleksibilnim radnim vremenom.

Među najvećim evropskim ekonomijama, Ujedinjeno Kraljevstvo i Španija (obe sa 36,4 sata) i Italija (36,1) beleže najviše prosečne radne sate, svi iznad proseka EU. Međutim, podaci za Ujedinjeno Kraljevstvo datiraju iz 2019. godine, pa bi stvarna brojka mogla biti niža danas, s obzirom na opšti trend smanjenja radnog vremena.

Kako se radno vreme promenilo

Kada se uporedi nedeljno radno vreme iz 2014. i 2024. godine, samo četiri od 34 zemlje beleže porast. U tri od tih zemalja, porast je minimalan: Litvanija i Kipar (obe po 12 minuta) i Malta (6 minuta). Srbija je izuzetak, sa značajnim povećanjem od 1,7 sati — odnosno 1 sat i 42 minuta.

Nedeljno radno vreme ostalo je nepromenjeno u Francuskoj, dok je pad bio manji od pola sata u Italiji, Švedskoj i Letoniji.

Pad veći od jednog sata u skoro polovini zemalja

U 16 od 34 zemlje, nedeljno radno vreme opalo je za više od jednog sata — u nekim slučajevima i više od dva sata.

Island (3,5 sata) je odmah iza Turske (3,8 sati) na vrhu liste. Belgija i Luksemburg takođe beleže značajne padove, sa smanjenjem nedeljnog radnog vremena od po 2,5 sata.

U još sedam zemalja, nedeljno radno vreme opalo je za 1,5 sati ili više. Među njima su Danska i Austrija (obe 1,9), Nemačka (1,8), Estonija (1,7), Češka (1,6), te Portugal i Hrvatska (obe po 1,5).

Razlozi smanjenja radnog vremena

Stručnjaci i eksperti analizirali su razloge pada nedeljnog radnog vremena, nudeći različita objašnjenja. Nedavni radni dokument Evropske komisije analizirao je trendove radnog vremena u šest zemalja EU između 1992. i 2022. godine. Sergio Torrejon Perez i njegove kolege otkrili su da:

Pad radnog vremena prvenstveno je povezan sa rastućom prisutnošću nestandardnih oblika rada, uglavnom rada sa skraćenim radnim vremenom.

Poslovi sa skraćenim radnim vremenom najviše su porasli zato što više žena radi i zato što sve više poslova pripada uslužnim industrijama.

Zaposleni sa punim radnim vremenom rade otprilike isto kao i 1980-ih godina.

Samozaposleni rade sve manje tokom vremena zato što ih sve više radi sa skraćenim radnim vremenom. Ipak, oni i dalje u proseku rade najduže sate.

Porast part-time angažmana i učešća žena u radnoj snazi

Rad koji je objavila Evropska centralna banka analizirala je radno vreme u evrozoni od 1995. do 2020. godine. Vasco Botelho i njegove kolege naglasili su da je pad broja sati po radniku dugoročan trend.

Jedan od razloga je što je tehnološki napredak u poslednjih 150 godina transformisao prirodu rada.

Oni su takođe utvrdili da ključni faktori uključuju rastući udeo rada sa skraćenim radnim vremenom i porast učešća žena u radnoj snazi, što je takođe usko povezano sa rastom part-time poslova.

Skraćeno radno vreme uglavnom je dobrovoljno

Prema izveštaju ECB-a, pad radnog vremena uzrokovan je i faktorima potražnje i ponude. Većina zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom ovu opciju bira dobrovoljno, odlučujući se da rade manje sati nego zaposleni sa punim radnim vremenom. U ukupnom uzorku, oko 10% radnika je prijavilo da bi želelo da radi više sati nego što trenutno radi.

Još jedan radni dokument Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su pripremile Diva Astinova i njene kolege, takođe je pokazao da opadanje stvarnih radnih sati odgovara opadanju željenih radnih sati u Evropi.

– Povećanje prihoda i bogatstva verovatno je glavna sila iza pada i željenih i stvarnih radnih sati-naveli su oni.

Drugim rečima, istraživači sugerišu da ljudi osećaju manju finansijsku potrebu da rade više sati, piše Euronjuz biznis.

BizPortal