СРБИЈА МЕЂУ ЕВРОПСКИМ РЕКОРДЕРИМА ПО БРОЈУ РАДНИХ САТИ  Док се у западним земљама све више расправља о четвородневној радној недељи радници у Србији и даље раде међу најдужим сменама у Европи

Нове бројке Еуростата откривају огромне разлике у стварним недељним радним сатима широм Европе – од 32 до чак 43 сата. Срби у врху листе, а тренд пада радног времена све присутнији. Стручњаци овај тренд приписују порасту запослености са скраћеним радним временом и већем учешћу жена у радној снази.

Док се у западним земљама све више расправља о четвородневној радној недељи, радници у Србији и даље раде међу најдужим сменама у Европи. Најновији подаци Еуростата откривају запањујуће разлике: док просечан радник у Холандији на послу проведе 32 сата недељно, у Србији се ради чак 41,3 сата – више него у већини чланица Европске уније.

Ове бројке не откривају само колико радимо, већ и како се европско тржиште рада мења. Све је више послова са скраћеним радним временом, веће је учешће жена у радној снази, а све мање људи жели да ради више од оног што је нужно.

Према подацима Еуростата, у 2024. години, стварне недељне радне сате за раднике са пуним и скраћеним радним временом узраста од 20 до 64 године на свом главном послу кретале су се од 32,1 сат у Холандији до 39,8 сати у Грчкој. Када се укључе и земље кандидати за ЕУ, чланице ЕФТА и Уједињено Краљевство, највиши број забележен је у Турској (43,1), где просечно недељно радно време прелази 43 сата.

Бројке говоре да је Србија у врху Европе  

Иако није чланица Европске уније, Србија се по радним навикама издвојила као једно од највреднијих друштава на континенту. Са просечних 41,3 сата рада недељно, српски радници се налазе одмах иза Турске, која предњачи са 43,1 сатом. То Србију чини другом земљом у Европи по стварном радном времену.

Ова бројка укључује све запослене између 20 и 64 године, било да раде пуно или скраћено радно време. У поређењу са западноевропским земљама, где су просеци често испод 36 сати, српски радник на послу проведе пет до девет сати више сваке недеље – што је више од читавог додатног радног дана.

Занимљиво је и да је Србија једна од ретких земаља у Европи у којој је радно време у последњих десет година порасло, и то за чак 1 сат и 42 минута – највише од свих посматраних држава. За разлику од остатка континента, где се радно време смањује, у Србији тренд иде супротним смером.

Стручњаци овај феномен повезују са комбинацијом фактора: Већим уделом неформалне економије, где су радна права слабије заштићена, Мањим учешћем скраћеног радног времена у укупној запослености,  Растом запошљавања у секторима са дужим радним временом, попут трговине и индустрије И, можда најважније – снажном потребом радника да прихвате више сати посла како би обезбедили основну егзистенцију.

Људи у јужним и источним европским земљама попоут Турске или Црне Горе обично раде дуже сате, са посебно високим бројкама у земљама кандидатима за чланство у ЕУ. После Турске, која је прва на листи са 43,1 сатом, следе Србија (41,3) и Босна и Херцеговина (41,1). Црна Гора није пријавила податке за 2024, иако је број радних сати у тој земљи износио 42,8 у 2020. години.

Наредне земље на листи такође припадају истом региону: Грчка (39,8) и Бугарска (39). Северна Македонија, која има податке само до 2020. године, такође је забележила укупно 39 сати рада недељно.

Просечни недељни сати рада

1.Турска 43,1;  2.Црна Гора 42,8; 3. Србија 41,3; 4. Босна и Херцеговина 41,1; 5. Грчка 39,8; 34. Немачка 33,9; 35. Исланд                33,7  и последња на листи 36. Холандија 32,1.

Западна и Северна Европа имају краће радне недеље

Земље попут Холандије (32,1), Норвешке (33,7), Аустрије и Данске (33,9) пријављују знатно мање недељне радне сате. Ови региони карактеришу снажне заштите радника, већа продуктивност и широка употреба рада са скраћеним и флексибилним радним временом.

Међу највећим европским економијама, Уједињено Краљевство и Шпанија (обе са 36,4 сата) и Италија (36,1) бележе највише просечне радне сате, сви изнад просека ЕУ. Међутим, подаци за Уједињено Краљевство датирају из 2019. године, па би стварна бројка могла бити нижа данас, с обзиром на општи тренд смањења радног времена.

Како се радно време променило

Када се упореди недељно радно време из 2014. и 2024. године, само четири од 34 земље бележе пораст. У три од тих земаља, пораст је минималан: Литванија и Кипар (обе по 12 минута) и Малта (6 минута). Србија је изузетак, са значајним повећањем од 1,7 сати — односно 1 сат и 42 минута.

Недељно радно време остало је непромењено у Француској, док је пад био мањи од пола сата у Италији, Шведској и Летонији.

Пад већи од једног сата у скоро половини земаља

У 16 од 34 земље, недељно радно време опало је за више од једног сата — у неким случајевима и више од два сата.

Исланд (3,5 сата) је одмах иза Турске (3,8 сати) на врху листе. Белгија и Луксембург такође бележе значајне падове, са смањењем недељног радног времена од по 2,5 сата.

У још седам земаља, недељно радно време опало је за 1,5 сати или више. Међу њима су Данска и Аустрија (обе 1,9), Немачка (1,8), Естонија (1,7), Чешка (1,6), те Португал и Хрватска (обе по 1,5).

Разлози смањења радног времена

Стручњаци и експерти анализирали су разлоге пада недељног радног времена, нудећи различита објашњења. Недавни радни документ Европске комисије анализирао је трендове радног времена у шест земаља ЕУ између 1992. и 2022. године. Sergio Torrejon Perez и његове колеге открили су да:

Пад радног времена првенствено је повезан са растућом присутношћу нестандардних облика рада, углавном рада са скраћеним радним временом.

Послови са скраћеним радним временом највише су порасли зато што више жена ради и зато што све више послова припада услужним индустријама.

Запослени са пуним радним временом раде отприлике исто као и 1980-их година.

Самозапослени раде све мање током времена зато што их све више ради са скраћеним радним временом. Ипак, они и даље у просеку раде најдуже сате.

Пораст парт-тиме ангажмана и учешћа жена у радној снази

Рад који је објавила Европска централна банка анализирала је радно време у еврозони од 1995. до 2020. године. Vasco Botelho и његове колеге нагласили су да је пад броја сати по раднику дугорочан тренд.

Један од разлога је што је технолошки напредак у последњих 150 година трансформисао природу рада.

Они су такође утврдили да кључни фактори укључују растући удео рада са скраћеним радним временом и пораст учешћа жена у радној снази, што је такође уско повезано са растом парт-тиме послова.

Скраћено радно време углавном је добровољно

Према извештају ЕЦБ-а, пад радног времена узрокован је и факторима потражње и понуде. Већина запослених са скраћеним радним временом ову опцију бира добровољно, одлучујући се да раде мање сати него запослени са пуним радним временом. У укупном узорку, око 10% радника је пријавило да би желело да ради више сати него што тренутно ради.

Још један радни документ Међународног монетарног фонда (ММФ), који су припремиле Дива Астинова и њене колеге, такође је показао да опадање стварних радних сати одговара опадању жељених радних сати у Европи.

– Повећање прихода и богатства вероватно је главна сила иза пада и жељених и стварних радних сати-навели су они.

Другим речима, истраживачи сугеришу да људи осећају мању финансијску потребу да раде више сати, пише Euronjuz biznis.

BizPortal