ПОЧИЊЕ ИСТОРИЈСКО СУЂЕЊЕ, ОДЛУКА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ ТРЖИШТЕ ЦЕЛОГ СВЕТА! Трампове царине су под лупом!
Врховни суд Сједињених Америчких Држава налази се пред једном од најважнијих одлука у новијој историји америчке трговинске политике.
Случај о „Либерти деј“ тарифама могао би трајно променити границе председничких овлашћења у трговинској политици и утицати на глобалне тржишне токове. На дневном реду је случај који би могао да одреди докле сежу овлашћења председника у вођењу економских односа и наметању царина, питање које директно погађа кључну политику Доналда Трампа.
Трампове “реципрочне царине” под лупом
Администрација бившег председника Трампа увела је раније ове године широк пакет такозваних „Либерти деј“ царина, које захватају готово све увозне производе. Царине су представљене као „реципрочне“ – са циљем да се изједначе трговински услови са земљама које, према Трампу, „годинама искоришћавају америчко тржиште“.
За правно упориште, Бела кућа се позвала на Интернешнал имерџенси економик пауерс ект (International Emergency Economic Powers Act) (ИЕЕПА), закон из 1977. који омогућава председнику да реагује у „ванредним економским ситуацијама“. Међутим, управо тај ослонац сада је у средишту судске дебате.
Нижи судови: “Председник је прекорачио овлашћења”
Суд за међународну трговину САД (ЦИТ) пресудио је у мају да је Трамп „прекорачио границе својих овлашћења“, оцењујући да ИЕЕПА не даје председнику право да једнострано уводи опште царинске режиме.
Ту одлуку потврдио је и Апелациони суд, који је у образложењу навео да „конгресна овлашћења у трговини не могу бити пренета без јасне и изричите сагласности“. Суд је такође привремено обуставио примену дела царина до коначне одлуке Врховног суда.
Врховни суд сада мора да одлучи — да ли председник има право да самостално користи ванредна овлашћења за увођење царина, или је тиме нарушена уставна подела власти.
Улог: баланс моћи и милијарде долара
Одлука Врховног суда могла би имати огромне економске последице. Према подацима америчког Министарства финансија, од „Либерти деј“ царина већ је наплаћено више милијарди долара. Уколико суд пресуди да су царине неуставне, влада би могла бити обавезана да рефундира део тих прихода увозницима.
– Ово није само спор о трговини, ово је тест колико је јака подела власти у Сједињеним Државама – изјавио је професор права са Џорџтаун универзитета Џонатан Левин за Политико.
Администрација, међутим, поручује да ће се борити до краја.
– Председник има уставно право да заштити америчке раднике и индустрију. Ово је питање националне безбедности – рекао је за медије портпарол Беле куће Џон Кирби.
Шта ако Трамп изгуби случај?
У случају да Врховни суд потврди одлуке нижих судова, Трампова администрација могла би да изгуби кључни механизам своје економске политике. Аналитичари сматрају да би то могло да ослаби позицију САД у трговинским преговорима, али и да појача притисак на Конгрес да реформише застареле трговинске законе.
С друге стране, ако суд стане уз Трампа, председник би добио изузетно широка овлашћења за вођење трговинске политике без сагласности Конгреса, преседан који би могао да промени америчке институције из корена.
Додуше, треба имати на уму и то да, без обзира на одлуку суда, аналитичари процењују да ће царине ипак остати централни део Трампове економске политике. Чак и ако изгуби правну битку, Трамп не губи трговински рат, него ће само променити приступ, или, симболично речено, фронт.
Преседан који ће обликовати будућност у трговинској политици
Врховни суд је засад одбио да убрза процес, па се коначна одлука очекује тек наредне године. До тада, део царина остаје суспендован, а америчке и међународне компаније у неизвесности.
Без обзира на исход, овај случај већ је означен као историјски. Како је навео бивши судија Апелационог суда Џон Робертс:
– Ово није питање економије, ово је питање устава. А свака одлука о овоме одјекиваће деценијама.
Колико је до сада наплаћено од царина
Према подацима америчког Министарства финансија, до краја октобра 2025. од „Либертy Даy“ царина наплаћено је око 68 милијарди долара.
Око 42 одсто тих средстава потиче од увоза из Кине, 18 одсто из Мексика, док остатак долази из земаља Европске уније, Канаде и Јапана.
Уколико Врховни суд одлучи да су царине незаконите, процењује се да би америчка влада морала да врати између 30 и 35 милијарди долара увозницима.
