POČINJE ISTORIJSKO SUĐENJE, ODLUKA MOŽE DA PROMENI TRŽIŠTE CELOG SVETA! Trampove carine su pod lupom!

Slučaj o „Liberti dej“ tarifama mogao bi trajno promeniti granice predsedničkih ovlašćenja u trgovinskoj politici i uticati na globalne tržišne tokove. Na dnevnom redu je slučaj koji bi mogao da odredi dokle sežu ovlašćenja predsednika u vođenju ekonomskih odnosa i nametanju carina, pitanje koje direktno pogađa ključnu politiku Donalda Trampa.

Trampove “recipročne carine” pod lupom

Administracija bivšeg predsednika Trampa uvela je ranije ove godine širok paket takozvanih „Liberti dej“ carina, koje zahvataju gotovo sve uvozne proizvode. Carine su predstavljene kao „recipročne“ – sa ciljem da se izjednače trgovinski uslovi sa zemljama koje, prema Trampu, „godinama iskorišćavaju američko tržište“.

Za pravno uporište, Bela kuća se pozvala na Internešnal imerdžensi ekonomik pauers ekt (International Emergency Economic Powers Act) (IEEPA), zakon iz 1977. koji omogućava predsedniku da reaguje u „vanrednim ekonomskim situacijama“. Međutim, upravo taj oslonac sada je u središtu sudske debate.

Niži sudovi: “Predsednik je prekoračio ovlašćenja”

Sud za međunarodnu trgovinu SAD (CIT) presudio je u maju da je Tramp „prekoračio granice svojih ovlašćenja“, ocenjujući da IEEPA ne daje predsedniku pravo da jednostrano uvodi opšte carinske režime.

Tu odluku potvrdio je i Apelacioni sud, koji je u obrazloženju naveo da „kongresna ovlašćenja u trgovini ne mogu biti preneta bez jasne i izričite saglasnosti“. Sud je takođe privremeno obustavio primenu dela carina do konačne odluke Vrhovnog suda.

Vrhovni sud sada mora da odluči — da li predsednik ima pravo da samostalno koristi vanredna ovlašćenja za uvođenje carina, ili je time narušena ustavna podela vlasti.

Ulog: balans moći i milijarde dolara

Odluka Vrhovnog suda mogla bi imati ogromne ekonomske posledice. Prema podacima američkog Ministarstva finansija, od „Liberti dej“ carina već je naplaćeno više milijardi dolara. Ukoliko sud presudi da su carine neustavne, vlada bi mogla biti obavezana da refundira deo tih prihoda uvoznicima.

– Ovo nije samo spor o trgovini, ovo je test koliko je jaka podela vlasti u Sjedinjenim Državama – izjavio je profesor prava sa Džordžtaun univerziteta Džonatan Levin za Politiko.

Administracija, međutim, poručuje da će se boriti do kraja.

– Predsednik ima ustavno pravo da zaštiti američke radnike i industriju. Ovo je pitanje nacionalne bezbednosti – rekao je za medije portparol Bele kuće Džon Kirbi.

Šta ako Tramp izgubi slučaj?

U slučaju da Vrhovni sud potvrdi odluke nižih sudova, Trampova administracija mogla bi da izgubi ključni mehanizam svoje ekonomske politike. Analitičari smatraju da bi to moglo da oslabi poziciju SAD u trgovinskim pregovorima, ali i da pojača pritisak na Kongres da reformiše zastarele trgovinske zakone.

S druge strane, ako sud stane uz Trampa, predsednik bi dobio izuzetno široka ovlašćenja za vođenje trgovinske politike bez saglasnosti Kongresa, presedan koji bi mogao da promeni američke institucije iz korena.

Doduše, treba imati na umu i to da, bez obzira na odluku suda, analitičari procenjuju da će carine ipak ostati centralni deo Trampove ekonomske politike. Čak i ako izgubi pravnu bitku, Tramp ne gubi trgovinski rat, nego će samo promeniti pristup, ili, simbolično rečeno, front.

Presedan koji će oblikovati budućnost u trgovinskoj politici

Vrhovni sud je zasad odbio da ubrza proces, pa se konačna odluka očekuje tek naredne godine. Do tada, deo carina ostaje suspendovan, a američke i međunarodne kompanije u neizvesnosti.

Bez obzira na ishod, ovaj slučaj već je označen kao istorijski. Kako je naveo bivši sudija Apelacionog suda Džon Roberts:

– Ovo nije pitanje ekonomije, ovo je pitanje ustava. A svaka odluka o ovome odjekivaće decenijama.

Koliko je do sada naplaćeno od carina

Prema podacima američkog Ministarstva finansija, do kraja oktobra 2025. od „Liberty Day“ carina naplaćeno je oko 68 milijardi dolara.

Oko 42 odsto tih sredstava potiče od uvoza iz Kine, 18 odsto iz Meksika, dok ostatak dolazi iz zemalja Evropske unije, Kanade i Japana.

Ukoliko Vrhovni sud odluči da su carine nezakonite, procenjuje se da bi američka vlada morala da vrati između 30 i 35 milijardi dolara uvoznicima.

bizportal.rs