REZON: Prilozi i predlozi za novi Ustav Srbije

Razlog? Nove političke snage zatevaju njegovu izmenu da bi mogle da ostvare i iskažu svoj puni demokratski kapacitet.

Član 1. 

Republika Srbija je država studenata u blokadi, jednog broja univezitetskih profesora, malog broja akademika, i svih 1.000 članova 23 opozoicone političke stranke i pokreta. Zasnovana je na njihovim političkim interesima, a ne na primeni vladavine prava, načelima građanske demokratije, ljudskih prava i sloboda i evropskih vrednosti. 

Član 2. 

Suverenost ne potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika, već od plenuma, koji suverenost prisvajaju od građana, i koji mogu uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Dovoljno je da u svim plenumima bude prisutan po jedan čovek. 

Član 3.

Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i ne počiva na neotuđivim ljudskim pravima, već na odlukama zborova i plenuma. Sve ingerencije preuzimaju plenumi i zborovi, i svima koji misle drugačije od plenuma i zborova uskraćuje se sloboda govora, mišljenja i izražavanja, kao i političkog delovanja i udruživanja. 

Član 4.

Uređenje vlasti neće počivati na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Plenum preuzima ingerencije sve tri grane vlasti. 

Član 5.

Uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, prestaje da važi. Osnivanje političkih stranaka se ukida. Sve političke funkcije preuzimaju plenum i zbor. Delovanje koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, postaje uzvišeno pravilo ponašanja, kojem svi moraju da se povinuju. Plenum vlast direktno potčinjava sebi, i zabranjuje vladavinu većine. 

Član 12.

Zborovi preuzimaju sva prava građana. 

Član 18.

Ljudska prava zajemčena Ustavom i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, primenjivaće se selektivno, samo u korist građana koji misle da su elita, i koji ne podnose građane za koje misle da su krezuba rulja. Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja prava samoproglašene elite da kinji sve koji nisu elita. 

Član 20.

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu biti ograničena svima za koje plenum i zbor procene da ne treba da učestvuju u demokratskim procesima, niti da uživaju u ljudskim i demokratskim pravima i slobodama. 

Član 21.

Pred Ustavom i zakonom nisu svi jednaki. Članovi zborova i plenuma jednakiji su u odnosu na druge. Njima je dopušteno da bilo posredno, bili neposredno diskriminišu sve građane, koji misle drugačije. Sve što plenum sprovodi u svrhu uvođenja jednoumlja ne smatra se diskrimninacijom.

Član 22.

Niko čija ljudska ili demokratska prava povrede ili uskrate zborovi i plenumi nema pravo na sudsku zaštitu, i nema pravo obraćanja međunarodnim institucijama.

Član 23.

Neprikosnovenost ljudskog dostojanstva i dužnost njegovog poštovanja ukida se za sve osim za članove plenuma i zborova. 

Član 25.

Članovi plenuma i zborova nekažnjeno mogu ponižavati, vređati, šikanirati i satanizovati sve koji drugačije misle. 

Član 27.

Ukida se pravo na ličnu slobodu i bezbednost svim građanima koji ne misle kao učesnici zborova i plenuma, bez prava žalbe, domaćem, ili međunarodnom sudu. 

Član 30.

Nijednom članu plenuma, ili zbora ne može biti određen pritvor, ni pod kojim okolnostima, ni za jedno krivično delo ili prekršaj. 

Član 31.

Trajanje pritvora se može odrediti svima, osim učesnicima plenuma i zborova. Ukoliko do određivanja pritvora dođe, plenum i zbor će primorati sud da odluku ukine, i momentalno i bez odlaganja ih pusti na slobodu. 

Član 34.

Pripadnici plenuma, zbora i učesnici u blokadama smatraju se apsolutno nevinima, i ne mogu biti gonjeni, niti kažnjeni za bilo koje krivično delo. 

Član 46.

Sloboda izražavanja može se ograničiti odlukom plenuma. 

Član 50.

Niko ko ne podržava blokade i proteste nije slobodan da bez odobrenja plenuma osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja, niti televizijske i radio-stanice. Plenum može da uvede cenzuru. Mediji koji ne podržavaju blokade smatraju su tabloidnim i neprofesionalnim. Medijske slobode dopuštene su samo medijima koji propagiraju blokade kao najviši nivo demokratije, čak i kad promovišu ponašanje kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. Svima koji ne podržavaju blokada uskraćuje se pravo na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i pravo na odgovor na objavljenu informaciju.

Član 52.

Građanima koji ne podržavaju blokade i proteste ukida se pravo da biraju i budu birani. Izborno pravo važi samo za stranke i građane koji podržavaju plenume, i zalažu se za ukidanje drugačijeg političkog mišljenja. 

Član 55.

Ukoliko podržavaju blokade, sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, mogu biti članovi političkih stranaka.

Član 60.

Pravo na rad, u skladu sa zakonom, jemči se samo organizatorima blokada, i građanima koji ih podržavaju. 

Član 71.

Niko nema pravo na obrazovanje.

Član 98.

Plenum je najviše političko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Svi ostali članovi Ustava se ukidaju. Novi Ustav počinje da važi čim se objavi na Instagram nalogu plenuma. 

Piše: Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću