Ciljevi održivog razvoja – borba za bolju budućnost

Prema podacima Ujedinjenih nacija, strahuje se da će 2030. godine oko 600 miliona ljudi širom sveta biti u riziku od gladovanja. Oko 2,4 milijarde ljudi na planeti živi u državama koje se suočavaju sa problemima u snabdevanju vodom. Više od 670 miliona stanovnika planete živi bez pristupa električnoj energiji. 

Zbog navedenih nejednakosti UN su usvojile 17 ciljeva održivog razvoja koji su svojevrsni poziv na globalnu akciju kako bi se suzbilo siromaštvo i ljudima omogućio ravnopravan pristup prirodnim resursima, obezbedili mir, dostojanstveni rad i ekonomski prosperitet, uz zaštitu životne sredine i zaustavljanje ili usporavanje klimatskih promena. Ostvarivanje ovih ciljeva nije moguće bez zajedničke akcije država, međunarodnih i nevladinih organizacija, kompanija i pojedinaca koji su spremni da rade na opštem boljitku.

Imajući u vidu da su budžeti pojedinih multinacionalnih kompanija veći od onih kojima raspolažu pojedine države, posebna odgovornost za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja UN pada na poslovne sisteme. U modernom biznisu gotovo je nezamislivo da kompanije nemaju aktivan i pozitivan odnos prema najvažnijim globalnim pitanjima poput zaštite životne sredine i doprinosa razvoju zajednice. U dobrom delu država kompanije su zakonski obavezane da svake godine obaveštavaju sve zainteresovane strane o načinu na koji posluju i realizuju svoje društveno odgovorne aktivnosti. To se najčešće čini putem izveštaja o održivom razvoju, dokumenta koji sadrži detaljne podatke o svim značajnim delatnostima određene kompanije na godišnjem nivou. Kako bi javnost bila sigurna da su izneti podaci u skladu sa realnim ostvarenjima, ova dokumenta verifikuje nezavisna revizorska kuća.

Izvesno je da ovako detaljni izveštaji zahtevaju dodatni angažman zaposlenih, ali zato postoje i brojne koristi za one koji ih objavljuju. Najpre, uspostavlja se odnos poverenja sa najširom publikom, dok potencijalni investitori dobijaju jasan uvid u poslovanje, namere i stabilnost određene kompanije. Potom, na osnovu izveštaja sama kompanija stiče jasan uvid u to šta je sve realizovano, a šta se tek mora unaprediti, kao i u svoje jače i slabije strane. Ništa manje značajna nije ni činjenica da se zaposleni u firmama koje objavljuju ovakva dokumenta osećaju zadovoljnije i u istraživanjima ukazuju na to da ne obavljaju samo svoj posao, već smatraju da njihov angažman ima i širu svrhu. 

U Srbiji raste broj firmi koje izveštavaju o održivom razvoju. Nedavno je i kompanija NIS objavila Izveštaj o održivom razvoju za 2024. godinu i time obeležila značajan jubilej – 15 godina izveštavanja o održivom poslovanju. „Na ovaj način transparentno izveštavamo najširu javnost o svojim aktivnostima, na delu pokazujemo da je održivost naše trajno opredeljenje i praksa, ali dajemo primer i drugim kompanijama“, navode u NIS-u povodom jubilarnog izveštaja.

Tako se u ovom dokumentu, koji je objavljen na sajtu kompanije, navodi da je NIS nastavio da ulaže u nove tehnologije i da je za kapitalne projekte u 2024. godini uloženo čak 53,2 milijarde dinara, rekordan iznos u istoriji kompanije. Značajna sredstva uložena su i u razvoj tehnologija za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Tako je u prošloj godini NIS izgradio solarne fotonaponske elektrane na 20 benzinskih stanica čime je broj maloprodajnih objekata koje proizvode električnu energiju iz Sunca porastao na ukupno 45. Pored toga, solarne elektrane izgrađene su i na krovovima objekata u Rafineriji nafte Pančevo, u fabrici vode „Jazak“, kao i u skladištu naftnih derivata Novi Sad. Na ovaj način, pored finansijskih ušteda, kompanija ostvaruje i značajno smanjenje emisija ugljen-dioksida. Ovaj projekat NIS će nastaviti i u tekućoj godini kada će solarne elektrane biti izgrađene na još 30 benzinskih stanica tako da će ukupno smanjenje emisija CO2 na svim maloprodajnim objektima kompanije biti oko 2.500 tona godišnje. Afirmaciju obnovljivih izvora energije NIS je podržao i putem svog programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“, jer je uložio 144,5 miliona dinara u izgradnju solarnih elektrana na objektima javne namene u 13 partnerskih lokalnih zajednica. Ovi projekti omogućavaju da 40 ustanova iz oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture i sporta samostalno proizvodi „zelenu“ električnu energiju, doprinoseći razvoju održive lokalne infrastrukture. To je ujedno u skladu sa ambicioznim ciljem koji je kompanija postavila na polju zaštite životne sredine – smanjenje ugljeničnog intenziteta za 30 odsto do 2030. godine u odnosu na 2018. Samo tokom 2024. godine u ekološke projekte uloženo je gotovo 1,1 milijardu dinara.

U NIS-u navode da će i nadalje nastaviti sa poslovanjem u skladu sa održivim razvojem. U ovoj kompaniji navode da svojim aktivnostima doprinose ostvarenju 12 od 17 ciljeva održivog razvoja UN, te da će nastaviti da neguju i unapređuju praksu redovnog izveštavanja o svojim poslovnim i društveno odgovornim delatnostima.