Циљеви одрживог развоја – борба за бољу будућност

Према подацима Уједињених нација, страхује се да ће 2030. године око 600 милиона људи широм света бити у ризику од гладовања. Око 2,4 милијарде људи на планети живи у државама које се суочавају са проблемима у снабдевању водом. Више од 670 милиона становника планете живи без приступа електричној енергији. 

Због наведених неједнакости УН су усвојиле 17 циљева одрживог развоја који су својеврсни позив на глобалну акцију како би се сузбило сиромаштво и људима омогућио равноправан приступ природним ресурсима, обезбедили мир, достојанствени рад и економски просперитет, уз заштиту животне средине и заустављање или успоравање климатских промена. Остваривање ових циљева није могуће без заједничке акције држава, међународних и невладиних организација, компанија и појединаца који су спремни да раде на општем бољитку.

Имајући у виду да су буџети појединих мултинационалних компанија већи од оних којима располажу поједине државе, посебна одговорност за остваривање циљева одрживог развоја УН пада на пословне системе. У модерном бизнису готово је незамисливо да компаније немају активан и позитиван однос према најважнијим глобалним питањима попут заштите животне средине и доприноса развоју заједнице. У добром делу држава компаније су законски обавезане да сваке године обавештавају све заинтересоване стране о начину на који послују и реализују своје друштвено одговорне активности. То се најчешће чини путем извештаја о одрживом развоју, документа који садржи детаљне податке о свим значајним делатностима одређене компаније на годишњем нивоу. Како би јавност била сигурна да су изнети подаци у складу са реалним остварењима, ова документа верификује независна ревизорска кућа.

Извесно је да овако детаљни извештаји захтевају додатни ангажман запослених, али зато постоје и бројне користи за оне који их објављују. Најпре, успоставља се однос поверења са најширом публиком, док потенцијални инвеститори добијају јасан увид у пословање, намере и стабилност одређене компаније. Потом, на основу извештаја сама компанија стиче јасан увид у то шта је све реализовано, а шта се тек мора унапредити, као и у своје јаче и слабије стране. Ништа мање значајна није ни чињеница да се запослени у фирмама које објављују оваква документа осећају задовољније и у истраживањима указују на то да не обављају само свој посао, већ сматрају да њихов ангажман има и ширу сврху. 

У Србији расте број фирми које извештавају о одрживом развоју. Недавно је и компанија НИС објавила Извештај о одрживом развоју за 2024. годину и тиме обележила значајан јубилеј – 15 година извештавања о одрживом пословању. „На овај начин транспарентно извештавамо најширу јавност о својим активностима, на делу показујемо да је одрживост наше трајно опредељење и пракса, али дајемо пример и другим компанијама“, наводе у НИС-у поводом јубиларног извештаја.

Тако се у овом документу, који је објављен на сајту компаније, наводи да је НИС наставио да улаже у нове технологије и да је за капиталне пројекте у 2024. години уложено чак 53,2 милијарде динара, рекордан износ у историји компаније. Значајна средства уложена су и у развој технологија за производњу енергије из обновљивих извора. Тако је у прошлој години НИС изградио соларне фотонапонске електране на 20 бензинских станица чиме је број малопродајних објеката које производе електричну енергију из Сунца порастао на укупно 45. Поред тога, соларне електране изграђене су и на крововима објеката у Рафинерији нафте Панчево, у фабрици воде „Јазак“, као и у складишту нафтних деривата Нови Сад. На овај начин, поред финансијских уштеда, компанија остварује и значајно смањење емисија угљен-диоксида. Овај пројекат НИС ће наставити и у текућој години када ће соларне електране бити изграђене на још 30 бензинских станица тако да ће укупно смањење емисија ЦО2 на свим малопродајним објектима компаније бити око 2.500 тона годишње. Афирмацију обновљивих извора енергије НИС је подржао и путем свог програма друштвене одговорности „Заједници заједно“, јер је уложио 144,5 милиона динара у изградњу соларних електрана на објектима јавне намене у 13 партнерских локалних заједница. Ови пројекти омогућавају да 40 установа из области образовања, здравства, културе и спорта самостално производи „зелену“ електричну енергију, доприносећи развоју одрживе локалне инфраструктуре. То је уједно у складу са амбициозним циљем који је компанија поставила на пољу заштите животне средине – смањење угљеничног интензитета за 30 одсто до 2030. године у односу на 2018. Само током 2024. године у еколошке пројекте уложено је готово 1,1 милијарду динара.

У НИС-у наводе да ће и надаље наставити са пословањем у складу са одрживим развојем. У овој компанији наводе да својим активностима доприносе остварењу 12 од 17 циљева одрживог развоја УН, те да ће наставити да негују и унапређују праксу редовног извештавања о својим пословним и друштвено одговорним делатностима.